Gojko Dutina: Na koju stranu da se okrenem?

U nesigurna vremena, kada jedinu izvesnost može da predstavlja blurovan crtež kontingentne budućnosti, svako pisanje je dobro početi pitanjem. Dakle: da li su liberalni postrukturalisti, kada su pre više od pola veka proglasili smrt autora (pored ostalih krajeva, smrti i konačnosti) i time samo za trenutak izazvali varljivu sliku beskonačne slobode koja dolazi, mogli uopšte da naslute nadolazeću egzistencijalnu zebnju koja će potpuno zbrisati savremeni subjekt?

Gojko Dutina je autor mlađe generacije, čiji se radovi dakako mogu gledati bez njegovog prisustva. Međutim, njegovi radovi se ne mogu adekvatno čitati bez određene vrste povezanosti sa njegovim kretanjem, telom, konstitucijom – mentalnom i emotivnom, pa čak i biografijom. Šta to tačno znači? Gojko Dutina, pored toga što je odličan vizuelni umetnik, zapravo je izvanredan narator. U polju vizuelne umetnosti, naročito u oblasti crteža i slikarstva, početni impuls nije koncept, ideja ili slika, već događaj kao takav – konkretan, singularan, neretko veoma složen i ličan. Drugim rečima, umetnik polazi odozdo, od sebe i svog okruženja, radije od aktivizma, nego od političke teorije, od nesigurne svakodnevice, a ne iz kritičke pozicije. Kritika se pojavljuje kao logičan zaključak, na kraju. Heterogena serija radova koji su nastali poslednjih meseci, svedoče o mnoštvu događaja koji su isto tako heterogeni, dramatični, borbeni i koji iziskuju urgentnu analizu ili delovanje kao odgovor. Tako, ovi događaji, ali i sama umetnička praksa u slučaju Gojka Dutine čine vita activu – obuhvatajući (po Hani Arent) rad, proizvodnju i delanje. Isto tako, ako sledimo Vitgenštajna, predstavljaju neponovljivi oblik života, ovde i sada, u Srbiji 2024. godine. Sa druge strane, treba se neizostavno pitati šta je sa jezikom i posledično čitanjem, razumevanjem i interpretacijom događaja? Jezik je tu da bi se konstituisala igra, igra kao delanje samo – umetnička praksa, naime. Da li bismo onda mogli da tvrdimo da se na ovom nesigurnom i zaobilaznom mestu zapravo spaja umetnost i život autora? Jer, kod Gojka Dutine kažiprst koji pokazuje sutrašnjicu nije dovršen, srednji prst dobija ekstra funkciju, dočim je budućnost pojedinaca odavno odrđena nepravičnom raspodelom kapitala. Jer, najbolja se pitanja postavljaju u zatvoru, a zatvor je relativna kategorija s obzirom na to da plavetna magla ekrana obuhvata glave gnevnih ljudi u akciji. Jer korporacije imaju oblik fantoma, ali backlash može da polomi zube, samo je pitanje kome.

Previše pitanja? Svakako, ali oblici života umetnika, pa i autora, krupnih kapitalista, prekarnih radnika, glavnih glumaca i statista mogu da se za čas preokrenu i to zahvaljujući samo jednom, potpuno neočekivanom događaju.

Zato, čitajte Gojka Dutunu!

Lidija Marinkov

***

Gojko Dutina, završio osnovne studije novih likovnih medija (2013) i master studije iz oblasti Crtanje sa tehnologijom (2016) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zvanje diplomirani likovni umetnik - master stekao 2016. godine. Izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama (selekcija: “Perspektive”, Muzej Savremene Umetnosti Novi Sad, 2013.godine; “Dislocated Materials”, Remont, Beograd, 2014.godine; “Umetnost u doba tehničke remediacije”, Požega, 2015.godine; “Nikada završeni crtež”, sa Šok ZaDrugom, Valjevo, 2015.godine; “Collecting is Connecting”, Kuća Legata, Beograd, 2017.godine; “Heroji Nekad I Sad”, Muzej Vojvodine, 2021.godine) i samostalno (“Nikad Robom”, Art Klinika, Novi Sad, 2014.godine; “Društveni Disko Diskurs Hernia”, Art Klinika, Novi Sad, 2016.godine; “Mostly Sunny”, EX-14, Dresden, 2018.godine; “Novogradnja”, Remont, Beograd, 2022.godine; “Blindfolded”, Ozon, Beograd, 2022.godine; “Putovanje u nepoznato”, SKC Kragujevac, 2023.godine). Mnogi radovi se nalaze u Wiener Stadtische collection – Collecting is Conecting, i u nekoliko domaćih privatnih kolekcija.

***

Izlagački program Šok ZaDruge podržan je od strane Gradske uprave za kulturu Novog Sada.

Dizajn: Stefan Ilić