Stanje stvari: Biljana Đurđević

Izložba preciznog naslova i dramaturgije izlaganja pre svega je svojevrsna (umetnička i institucionalna) samo-refleksija. Planirana kao posveta, ali ne i analogija, autorska postavka Biljane Đurđević predstavlja povratak na mesto (magistarske) izložbe Kabare, održane proleća dvehiljadite godine, u kontekstu nasilja predpetooktobarskih promena.

Otvorena tek nekoliko dana nakon domaće premijere filma Krik iz groba i objavljivanja članka „Peta kolona u kulturi“ u listu Politika, kojim je praktično najavljeno zatvaranje Centra u avgustu te iste godine, ova izložba već tada je bila snažno uvezana sa društveno-političkim okolnostima.

Dvadeset i šest godina kasnije, monumentalni radovi Biljane Đurđević ulaze u dijalog kako sa samim mestom izlaganja, tako i sa arhitekturom Paviljona Veljković. Za umetnicu koja sa izuzetnim samopouzdanjem i znanjem vlada ljudskom figurom, odsustvo ljudi — osim na jednoj slici — posebno je upečatljivo u ovim radovima.

Ipak, tragovi njihovog prisustva navode nas da se zapitamo gde su nestali svi protagonisti i kakve scene zapravo posmatramo. Varljiva mirnoća prizora — istrošenih metalnih kreveta, na čijim se dušecima ocrtavaju ulegnuća u radu Stanje stvari, stolice i dve prevrnute čaše u Poslednjoj večeri, kao i smrt kao industrijalizovan proces u Klanici — otkriva uznemirujuću, nasilnu pozadinu ovih scena.

Rad Biljane Đurđević, međutim, ne tematizuje postapokaliptičnu budućnost. Izložba Stanje stvari jeste svojevrsni zapis o trenutku u kom se nalazimo. To su slike koje ne upozoravaju na ono što će se desiti, već pokazuju da je nasilje — tema prisutna u celokupnom njenom opusu — već tu, sveprisutno.

[…]

Ne možemo biti toliko nevažni da ne budemo deo problema, niti možemo imati toliko uticaja da ga samostalno rešimo. Postavljajući pred nas ono što je neprijatno, uznemirujuće i zastrašujuće — a od čega, barem u kontekstu galerijskog izlaganja koje nas, kao jedna u nizu naučenih normalizacija, obavezuje da gledamo, ne možemo da okrenemo glavu — Biljana Đurđević čini otpisivanje nasilja nemogućim.

Iz teksta kustoskog tima CZKD

Izložba će biti otvorena za posetioce radnim danima od 12 do 18 časova, kao i u okviru autorskih vođenja subotom (termini će biti naknadno objavljeni), do 9. maja.