Spektar koji vidim: Jelena Vasiljković

Stvarajući na tragu postimpresionističkih strujanja, radovi Jelene Vasiljković istražuju krupne, premda suptilne kadrove svakodnevice, mrtvu prirodu, te pejzaže u čijoj se sveukupnosti može čitati i njen odnos prema prirodi. Dok je, sa jedne strane, reč o slikarskom gestu i razumevanju pikturalne ideje, njene slojevitosti odnosno materijalnosti koju donose boja i forma, Jelena je, sa druge, svojim detinjstvom vezana za prirodne prostore. Nadahnuta vizuelnim panoramama i slikama svoga kraja, umetnica inspiraciju najčešće traži u Sezanovom odnosno stvaralaštvu Van Goga i Monea. Poput Kantove zamisli o umetnosti kao igri, Jelena pronalazi one slike sa kojima se, na umetnički način, može poigrati – ukoliko, u svom originalnom obliku, slika budi ushićenje, otelovljujući misao o slobodi i prostranstvu duha i/ili prirode, zasigurno će oživeti i kroz Jelenin gest, njene krupne pokrete, te strpljivo nanete slojeve boje u kojima se prepoznaju duboko intimni doživljaj umetnosti isprepletan sa osećajem za kontrast odnosno makroformu. Tako, igra sa bojama tek je posledica introspekcije i uzbuđenja o kojima umetnica svedoči kroz stvaralaštvo protkano veštinom, predanim radom i permanentnim povratkom na motive koji joj – svedoče slike – najviše znače, a reč je o zemlji, vodi i nebu. Premda duboko ličan, njen odnos prema prirodi je (rečeno u terminima fotografske umetnosti!) negativom određen prema prirodi grada, frenetičnoj u odsustvu rasterećenosti i slobode, što primećujemo i na slikarskom platnu; dok originali pokazuju izvesnu ’završenost’ kadrova, te bojenih površina, Jelenine slike odišu otvorenošću ili, preciznije, koloritnom prozračnošću koja nagoveštava da kraj dela nikako nije i kraj naslikane stvarnosti – drugim rečima, osećaj za prostor nadilazi fizičke granice formata, obećavajući novi, drugačije zamišljeni svet. Preferirajući ulje na platnu spram akrilnih i drugih boja koje nekada deluju previše plastično, Jelena oseća slike i, svojim slikarskim gestom, prati njima imanentnu logiku. Ipak, možda i ne otkrivamo previše ako kažemo da joj se u poslednje vreme mozaik čini posebno zanimljivim, kao i da je ove godine, po prvi put, naslikala sopstveni pejzaž – koji, uz sve što sledi, nestrpljivo očekujemo i na njenoj narednoj izložbi.

Jelena Vasiljković, rođena je 1992. godine u Vranju. Završila je osnovne akademske studije na Fizičkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, smer Opšta fizika. Radi u 14. beogradskoj gimnaziji kao profesor fizike. Pored slikanja, bavi se i mozaikom.

Tekst pisao Marko Vesić.