Emergence (Ground Zero) / Nulta tačka: Nataša Kokić

Nataša Kokić (1979. Beograd) diplomirala je 2005. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Diplomu Magistra umetnosti je odbranila 2010. godine, dok je 2019. godine doktorirala na istom fakultetu.  Od 2020. radi na Fakultetu, trenutno u zvanju docenta. Realizovala 24 samostalne izložbe i izlagala na brojnim domaćim i međunarodnim kolektivnim izložbama. Dobitnica više priznanja i nagrada: Nagrada Dimitrije Bašičević Mangelos (2014), Nagrada Vladimir Veličković za crtež (2013), KulturKontakt Austria i Henkel Art Award za crtež (2008)… Njeni radovi nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama u zemlji I inostranstvu.

“Moj rad se bavi istraživanjem alternativnih prostora. Ne arhitektonskog, fizičkog prostora, već intelektualnog, nevidljivog, idejnog. Čitajući filozofiju fizike, interesujući se za antičke ideje o prirodi, kao i za savremenu knjizevnost koja se bazira na magičnom realizmu, pokušavam da spojim sve što me kod ovakvih dela impresionira – ideje o praznini, crnim rupama, beskonacnosti, protoku vremena, ali i barijerama, alternativnim svetovima, materijalnoj nestabilnosti. Tražeći način da spojim sve ove, na prvi pogled nespojive ideje, dosla sam do koncepta o univerzalijama. (...) Savremene interpretacije univerzalija često se prepliću sa konceptima liminalnih prostora —pragova između različitih realnosti ili dimenzija. Ovi liminalni prostori, kako ih opisuju savremeni pisci poput Murakamija, otvaraju mogućnosti za razbijanje barijera između univerzalija i pojedinačnih stvari. Univerzalije u ovom kontekstu postaju sredstva za razumevanje kompleksnih socijalnih i kulturnih fenomena. One omogućavaju nove načine razmišljanja i stvaranja, gde granice između apstraktnog i konkretnog, između opšteg i pojedinačnog, postaju fluidne. Moji radovi, uz pomoć ovakvih koncepata, govore o savremenom svetu i njegovim alternativama. Socijalna i politička previranja čine da žudimo za nekim drugačijim vremenima i prostorima. Provlačenje kroz mikroskopske rupe, prolazak kroz poderotinu u boji, ili izmedju dve talasaste linije,  vodi nas upravo u takav jedan svet. On nije očigledan na prvi pogled, već je potrebno zagledati se u međuprostore, što na samom radu, što između radova.”

Iz autorskog koncepta Nataše Kokić