Poslednja Večera - Biljana Đurđević

Izložba BILJANE ĐURĐEVIĆ -  “Poslednja večera" od 28. februara u galeriji i umetničkoj rezidenciji HESTIA    

U umetničkoj rezidenciji i galeriji Hestia od 28. februara biće postavljena izložba slika metnice Biljane Đurđević, pod nazivom “Poslednja večera".  

Izložba se bavi opštom slabošću društva izazvan om sve većom instrumentalizacijom ljudskog bića od strane industrije, tehnologije i medija, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. „ Poslednja večera “ nastavak je višegodišnjeg projekta „ Studija slučaja “ koji obuhvata slikarstvo, animacije i grafički roman , a gde je fokus upravo na eksploatisanom, umornom telu – našem zajedničkom, globalnom telu.  

„ Poslednja Večera “ je postmoderni, gotovo epski projekat, lišen mitologije i herojskih dela. Protagonisti su napustili scenu, a narativ je prigušen nestajanjem energije savremenog čoveka. Prostor na slikama zauzimaju krevet na sprat, stolice, stolovi, dakle, elementi domaćinstva. Međutim, reč domaćinstvo zvuči previše toplo, asocira na dom, dok su ovi elementi hladni, mogli bi da pripadaju školama, bolnicama, fabrikama, psihijatrijskim i svim ustanovama koje mogu da podsećaju na zatvor, te naravno pripadati i samom zatvoru .  

Umetnica se ovde poziva i na Fukoovo delo „ Nadzirati i kažnjavati “ (1975), prikaz istorijske promene kažnjavanja u zapadnim sistemima u kojem autor prati promene u društvu koje su dovele do zatvora kao dominantne forme kažnjavanja, a sam zatvor povezuje sa različitim mehanizmima kontrole, ustanovama kao što su škole, bolnice, fabrike ili kasarne. Crno-bele, naturalistički intonirane slike Biljane Đurđević deluju na posmatrača kao sablasna upozorenja, upravo zbog odstupanja stvorenog snagom medija slikarstva, jer se u ovom slučaju iskustvo ne predstavlja direktno (Adorno). Upravo tom indirektnošću, koja se postiže i odsustvom boje, umetnica žudi da savremenom čoveku vrati osećaj ovaploćenja, a sve da bi tim ahromatskim slikarstvom upozorila na totalitarne aspekte neoliberalnog sveta u kome živimo i pokrenula nas na promenu.  

Izložba će biti otvorena do 12. maja 2024. uz redovne prateće programe galerije Hestia na adresi Toplič in venac br 14.  

Radno vreme galerije je od sred e do subot e od 12.00 do 18.00 časova.    

O umetnici:  

Biljana Đurđević magistrirala je na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorsku tezu odbranila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Bila je gostujući predavač na Parsons novoj školi dizajna od 2010. do 2011. godine. Dok se ranijih godina koncentrisala uglavnom na slikarstvo, nedavno je počela da svoje velike slike razvija u stop-motion animacije. Godine 2020. objavila je grafički roman zasnovan na novijim delima iz ciklusa „Oruđe delanja”.

Odabrane samostalne izložbe uključuju: „Studija slučaja“, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd (2022.); “Good Life”, Fondacija Eva Kahan, Beč/ Budimpešta (2021.); „Oruđe delanja“, Braverman galerija, Tel Aviv (2015.); “Invisible”, Galerija KIBLA, Maribor (2009.); „Living in Oblivion“, Muzej savremene umetnosti Moderna, Stokholm (2006.); “Paradise Lost”, Galerie Davide Gallo, Berlin (2006.); “Aesthetics of Violence”, Haifa Museum of Art, Izrael (2009); “Izgubljeni raj”, Kulturni centar Beograd (2006.); “Tamna je šuma”, Galerija-Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Beograd (2012.).

Odabrane grupne izložbe uključuju: Umetnička galerija Nadežda Petrović. 30. Memorijal Nadežde Petrović, Čačak (2022), Salon Muzeja grada Beograda (2022), Muzej savremene umetnosti Beograd (2020), Oktobarski salon (2009 i 2016), Friziras Muzej (Frissiras Museum), Atina (2015), Muzej kolekcije Essl, Klojsternojburg, Austrija (2013), Austrijski kulturni forum Njujork (2010), Muzej Haugar, Oslo (2010), Musee d'art moderne, Saint-Etienne Metropole (2008), Muzej moderne umetnosti Askona (2007), 15. Bijenale u Sidneju (2006), Sonoma Valley Museum of Art, San Francisko (2006), Palazzo delle Arti Napoli (2006), Galerija Lia Rumma, Milano (2004), Bijenale Flash umetnosti u Tirani (2001).