Somnolentni svet: Antanasije Punoševac

Somnolencija u medicini označava patološko stanje svesti koje se odlikuje konstantnom pospanošću. U širem kontekstu, somnolencija se odnosi na stanje hibernacije, isključivanje motoričkih aktivnosti, ukidanje komunikacije, udaljenost iz realnosti. U  imaginarijumima naučne fantastike se povezuje sa privremenim isključivanjem ili  deaktiviranjem humanoidnih entiteta.

Izložba “Somnolentni svet” istražuje granicu između ljudskog i onoga što nastaje kao rezultat dehumanizacije čoveka i posledica transhumanističkih tekovina savremene civilizacije. Radovi problematizuju međuprostor između krhkosti i nestajanja ljudskog tela u doba virtuelne i tehnološke stvarnosti. Kroz monumentalne figure, obasjane artificijelnim svetlom, otkriva se neprirodna pospanosti duha. Somnolencija ovde nije obična fizička slabost, već patološka posledica otuđenja, svojevrsni duhovni umor nastao iz prekomerne stimulacije i beskrajnog uranjanja u digitalne tokove kao i reakcija na kolektivno otuđenje od tela i njegovo zamenjivanje formama koje funkcionišu kao skladište informacija umesto kao stetište duha.

Telo postaje simulakrum, znak bez izvora – prisustvo bez suštine. Slike se poigravaju vizurom posmatrača kojem se otvara pitanje– da li je predstavljeno biće ljudsko ili samo nosi njegov oblik? Fluidno – fluorescentni kolorit aludira na generisane simulakrume veštačke inteligencije koja uveliko kreira neke nove oblike realnosti. U toj realnosti ljudsko telo se ne razlikuje umnogome od bilo kog drugog tehnološkog produkta. Predstave na ovim radovima oličavaju jedinke koje se bore sa istinom o fragilnosti i nebitnosti tela u svetu gde materijalnost gubi značaj pred virtuelnim i sintetičkim slojevima stvarnosti. One svojim spoljnim oblicima nedvosmisleno govore o čovekolikom, međutim, sveukupna atmosfera i psihologija upućuju na elemente modifikovane stvarnosti koja podseća na prizore iz distopijske literatue i Sci-Fi kinematografije. Prenošenje centra ljudskog života iz analognog, čulnog, u sferu digitalnog, dolazimo do zaključka o  čovekovoj otuđenosti od realnosti, prirode kao i drugih ljudi. U virtuelnim svetovima  obitavamo kao u ličnom matriksu, bez težnje za interakcijom i promenama, bez mogućnosti da se probudimo.

Antanasije Punoševac

Biografija:

Antanasije Punoševac (1992, Aleksandrovac) završio je osnovne i master studije kao student generacije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2015. godine  u klasi red. prof. Gordana Nikolića, odsek slikarstvo. Doktorirao na istom fakultetu 2021. godine pod mentorstvom red. prof. Radomira Kneževića. Član je ULUS-a od 2018. godine.

Priredio trinaest samostalnih i učestvovao na velikom broju grupnih izložbi.

Samostalne izlozbe:
– 2024. Beograd, Prodajna galerija Beograd, Efemerne utopije, izložba crteža
– 2024. Novi Sad, Galerija SKC, Oblik čoveka, izložba slika I skulptura Antanasija Punoševca, Nenada Gajića I Žarka Bašeskog
– 2023. Beograd, Galerija Štab, Da li si ti ljudsko biće, izložba slika
– 2021. Beograd, Galerija Lucida, Grandiozna empatija, izložba slika
– 2020. Beograd, Galerija ULUS, Prostori ljudskog prisustva, doktorski umetnički projekat
– 2019. Beograd, Galerija Kolarčevog univerziteta, Arhetipski karakteri
– 2018. Beograd, Galerija 73’, Lica, izložba crteža
– 2018. Kruševac, Umetnička galerija, (Samo)posmatranje, izložba akvarela i slika
– 2018. Niš, Galerija savremene likovne umetnosti /Paviljon u Tvrđavi, izložba litografija i crteža, Jelena Petrović i Antanasije Punoševac
– 2018. Novi Sad, Galerija KCNS, Izložba akvarela
– 2017. Kragujevac, Galerija Mostovi Balkana, Lica- izložba crteža
– 2016. Beograd, Galerija DKSG, Prostori lica
– 2015. Beograd, Galerija FLU, Izložba studenata generacije Univerziteta umetnosti u Beogradu za 2015.godinu