Konflikt: Dušica Pejić

Koliko smo zaista to što jesmo i šta nam naš pogled unutra govori? Slikarka Dušica Pejić, jedna od naših najistaknutijih autora apstraktne orijentacije, pokušava da pronađe odgovore na ovo pitanje, a spoznaje prenosi na platna. U tom traganju, pronicanju u sebe, nastala je serija slika koje će izložbom „Konflikt“, od 4. do 23. februara biti predstavljene u “Prodajnoj galeriji Beograd”.

„Sve što se događa van nas, u našem svetu, u svetu drugih, u svetu spolja, zapravo počinje unutar nas samih. Moj pogled „unutra“ predstavlja dodir sa nesvesnim. Apstraktna umetnost mi omogućava direktan i snažan susret sa tim unutrašnjim prostorom. Što dublje uspem da zaronim u ta stanja, ono što iznesem više nije samo lično. To postaje zajedničko, kolektivno, nešto što svi nosimo u sebi. Da bih što manje kontrolisala proces stvaranja i bila što bliže unutrašnjem prostoru, prostoru nesvesnog iz kojeg slike nastaju, koliko je to uopšte moguće, često slikam suprotnom rukom od one koju inače koristim. Što manje kontrolišem rad, to je veća autentičnost toga što nosim i što se pojavljuje“, kaže Pejićeva.

Važno uporište njenog istraživanja predstavlja rad psihoanalitičara Karla Gustava Junga. Njegovo razumevanje nesvesnog i njegov odnos sa svesnim imaju snažan uticaj na njen rad. Tokom stvaranja Dušica istražuje koliko može da zaroni u dubinu svoje psihe i istraži konflikte koji nam pružaju priliku da se razvijamo, pomerimo i podignemo svest na viši stupanj. Neizostavni su deo našeg bića, nužan i neiscrpan izvor samospoznaje.

„U svom radu istražujem koliko mogu da zaronim u dubinu svoje psihe, da iz nesvesnog prepoznam i iz njega iznesem ono sto je važno za mene i druge a da se i sama u njemu ne izgubim. Čovek je biće polarnosti. Kao što postoji dan i noć, dobro i zlo, život i smrt, tako i svaki deo nas nosi tamu i svetlo, haos i red“, ističe Dušica Pejić. Dublji uvid u seriju slika „Konflikt“ pruža kustoskinja Aleksandra Lazar, saradnica s čuvenom londonskom galerijom TATE, koja ističe da u ovoj seriji slika, Dušica Pejić istražuje kompleksan odnos između svesnih i nesvesnih aspekata ljudske psihe, fokusirajući se na unutrašnje konflikte i napetosti koje oblikuju naš svakodnevni život.

Kustoskinja Aleksandra Lazar o konfliktu: 

Prateći Junga, koji je smatrao da su ,,boje maternji jezik podsvesti" koje „,izražavaju glavne psihičke funkcije čoveka", možemo sagledati svedenu paletu Pejićeve kao borbu između Ja i Senke, gde arhetip Senke deluje kao narativna sila koja ulazi u skrivene, mračnije aspekte ličnosti skrivene od svesti. Senka služi kao simbolično skladište potisnutih želja, strahova ili osobina koje smatramo neprihvatljivim. Crna boja ovde može predstavljati i alhemijski nigredo, inkubirana svetlost koja proizilazi iz tame, hubris ili pshihološko stanje patnje koja vodi u spoznaju o iluzornosti sveta. Nasuprot jakom crnom gestu postavljena je humanizovana svetlost - kvarc i nektar, koža, vosak - predstavljajući psihu u svom otporu, mekoći i eflorescenciji. Enantiodromia - po Heraklitu, konflikt suprotnosti gde svaka stvar tokom vremena postaje svoja suprotnost - ukazuje da ono što vidimo kao suprotnosti često predstavlja polarne krajnosti jedne celine ili spektra. Konflikt, sastavni deo ljudske psihe, predstavlja stvaralački i neizbežni deo ljudskog života. Sagledavanje višestrukih, suprotstavljenih i kontradiktornih pojmova istine ili stvarnosti, suočavanje sa dvosmislenošću bez potrebe za reakcijom, stvara nova polivalentna rešenja, poznatija kao simbol. Svaki simbol proizilazi iz psihe kao san ili slika: novi pojam koji nastaje iz dve oprečnosti i predstavlja nastanak novih rešenja, oslobađanje nove energije, stvaranje novog mitopoetskog narativa koji ujedno nadilazi sukob i stvara aktivni balans među krajnostima. Kod Pejićeve ovaj konflikt nije izmiren na platnu, ne poseduje staloženost i harmoniju alhemijskog labuda, gde se crni i beli labud dodiruju kao u ogledalu oslikavajući mirnu sliku duše,,,harmoniju tišine". Naprotiv, njene forme su još u ratu sa samima sobom, razdirući ali i pronalazeći se uzajamno. Upravo ovaj paradoks, da dve suprotnosti mogu biti istinite u isto vreme, sugeriše potrebu Pejićeve da sedi sa konfliktom - da ostane prisutna tokom svih tenzija krajnosti - i da kroz taj proces pronađe liniju između polariteta, putanju između ekstrema na kojoj nalazi svoj obnovljeni izraz. Paradoks, tvrdi Jung, je uvek bolji svedok istine od jednostranosti. 

O umetnici 

Dušica Pejić završila je osnovne i master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a specijalističke studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Takođe je diplomirala grafički dizajn na Višoj školi za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu. Prepoznata kao jedna od osam najistaknutijih apstraktnih slikara srpske umetnosti nakon 2000. godine, njena dela deo su ekskluzivnih kolekcija, uključujući Wiener Städtische, Mandarin Oriental Savoy u Cirihu, Alex Lake u Cirihu, kao i drugih javnih i privatnih kolekcija. Kao vanredna profesorka na master programu Instituta za umetničku igru u Beogradu, Dušica Pejić aktivno radi na projektima koji povezuju različite umetničke discipline, sa posebnim fokusom na integraciju vizuelne i izvođačke umetnosti. Njeno umetničko izražavanje je duboko lično, ali i univerzalno relevantno, pozivajući posmatrača da istraži dublje slojeve svoje psihe kroz svetlost i tamu koje definišu ljudsko iskustvo.

Foto: Galerija Štab