Transcedent reflections of narrative dreams: Jelena Rakočević

Izložba „Transcedent reflections of narrative dreams“ Jelene Rakočević je ujedno i njena druga samostalna izložba. S obzirom na to da je vreme koje je prošlo između dve izložbe relativno kratko, posmatrač je u mogućnosti da isprati stvaralački tok umetnice u recentnom periodu. Budući da se druga izložba svojom poetikom i estetikom nadovezuje na prvu, uočava se kontinuitet u radu. Tek će se u nastupajućem periodu videti kuda će autorku odvesti njen stvaralački impuls.

Verna svom vlastitom izrazu, koji je kanonizovala kroz ranije izlagačke aktivnosti, umetnica nastavlja da istražuje prostore svojih snova i imaginacije. Vizualizovanjem budnog sanjanja/polja oniričkog, i (neograničavajućom) maštom, ona kroz svoje radove afirmiše individualnost kao suštinu (svog) bića.

Analizom i promišljanjem izloženih eksponata, dolazi se do odgovora na pitanje ko je njihov glavni protagonista: forma. Formu na umetničinim slikama odlikuje prigušenost kolorita i izrazita voluminoznost na naslikanim i nacrtanim oblicima. Oblici izvedeni hromatski i ahromatski, bojama i nebojama, naizgled i na momente deluju kao da su zaodenuti rudimentarnim ruhom. Međutim, shvaćeni na dubljem nivou, predstavljaju vapaj „žudnje za životom“, snažnog i vitalnog poriva kojeg čovek želi da zadovolji u svom vremenu i prostoru.

Autorka je rešavanju problema plastičnosti predmeta na izvesnim svojim delima pristupila modelovanjem i svetlo-tamnim, a na momente i na pikturalni način. Preko mosta koji povezuje jedan i drugi postupak, nanošenjem pigmenata na platno, izazivaju se bojene senzacije u mrežnjači posmatrača čime ga one magnetski privlače. Takav postupak svedoči o radoznalosti i traganju, avanturističkom duhu umetnice po pitanju korišćenja slikarskih tehnika (akademsko obrazovanje je završila na Fakultetu primenjenih umetnosti, na odseku za keramiku).

Crtajući ugljem i pastelom i slikajući akrilom, umetnica prvo na mentalnom nivou stvara zamisao kako bi slika trebalo da izgleda. Međutim, u samom procesu rada na platnu, iskrsavaju likovni problemi koji iziskuju popravke i dodatke kako bi slika odnosno crtež zadobili jedinstvo celine i organsku sraslost. Jednom rečju treba dosegnuti „stanje slike“ u kojem ne postoji fragment koga bi trebalo dodati ili oduzeti a da ona time ne izgubi postignutu harmoniju.

Magistralna nit slikarskog opusa Jelene Rakočević sastoji se više od apstraktnih nego od realističkih momenata. Bez obzira na to, oba kao suštinski nerazlučivi čine sliku u njenom totalitetu. Kroz nabujale apstraktne oblike, kroz naslage linija, materija i boja „probijaju se“ antropomorfna ili antropomorfizujuća lica kako bi osvojila prvi plan. Lica koja se „probijaju“ javljaju se i kao drvene maske „primitivističke“ ili „plemenske“ skulpture ili kao mehanička lica robota mašinske civilizacije naših dana.

Slikarka se, dakle, služi rečnikom apstrakcije kako bi istakla manje ili više latentnu figurativnost. Međutim, pored podstreka za realizmom, isti rečnik koristi i za apstrakciju kao nevidljivi veo koji prekriva površinu platna. Nevidljivim a prisutnim velom bespredmetnosti, autorka posmatraču pruža polivalentnu perspektivu „stvarnosti“; umnožavaju se i usložnjavaju načini na koje se delo može videti, osetiti i razumeti. Pritom, ne treba izgubiti iz vida da svaki posmatrač, svaki pojedinac, već ima sopstveno poimanje umetničkog dela. Kritičaru se, sa druge strane, ostavlja otvoreno polje za diverzitet u tumačenju viđenog. Zaključak glasi da u umetničkoj interpretaciji slikarke forma jeste simbiotička – apstrakcija i realistična – a simbiotička jeste, samo na drugi način, i sadržina njenih slika i crteža.

Budući da je forma na umetničinim crtežima i slikama ta koja sintetizuje sadržaj, opravdano je smestiti njen izloženi opus u okvire „apstraktnog ekspresionizma“ ili nekog drugog „apstraktnog“ stila XX veka. Polazište slikarske kreativnosti autorke nalazi se, međutim, u prostorima sna. San kao poslednji bastion intimnosti, privatnosti i kreativne slobode pojedinca, omogućava ne samo umetnicima nego i posmatračima njihovih dela da prepoznaju vitalnu snagu vlastite individualnosti. Crpeći inspiraciju iz sopstvenog snoviđenja, umetnici je bitno prepoznavanje autentičnog osećanja. Da bi se do tog osećanja dosegnulo, neophodno je „verovanje u višu realnost izvesnih prepuštanja asocijativnih oblika koji su do njega bili zanemarivani, u svemoć sna, u nezainteresovanu igru misli“. (definicija nadrealizma od Andre Bretona). Pozicioniranje autorke u kontekst umetničkog pravca nadrealizma, čini se svrsishodnim zbog njene višestruke bliskosti sa asocijativnim oblicima u umetnosti i snu kao mentalnoj aktivnosti.

Ona na platno transponuje svoje snove, tretirajući ga kao scenu na kojima se oni odvijaju. Slikama i crtežima, vizuelnim jezikom razmatra iskonsko, odnosno primordijalno u čoveku, kao i mašinsko, otuđeno. Naročit akcenat se stavlja na mehanizovane ljude – robote, koji predstavljaju izobličena, dehumanizovana bića. Sa svojim gvozdenim, srebrnastim odsjajima simbol su savremene mehanicističke civilizacije i konzumerističkog, odnosno proizvođačko-potrošačkog društva. Ispostavlja se, na kraju, da su u svesti modernog čoveka i maske i roboti, i plemenski i mehanički fetiš, istovremeno avers i revers, lice i naličje savremenog sveta.

Da bi se valjano okarakterisao izložbeni opus Jelene Rakočević, pošli smo od finalnog umetničkog proizvoda – apstrahujućim pristupom. Međutim, bavljenje „svemoćnim“ snom lansira njen rad u orbitu nadrealizma; doduše više apsolutnog (apstraktnog, čiji je pionir Roberto Mata), nego naturalističkog (realističkog). Otuda se u srcu stvaralaštva Jelene Rakočević, ocrtava posvećenost intuitivnom slikarstvu što daje nadu da naše doba nije doba „kraja umetnosti“.

Luka Vukićević, MA istoričar umetnosti

Biografski deo:

Rođena 24.07.1992. u Beogradu. Formalno i formativno likovno obrazovanje umetnice, kroz koje je prošla i artistički stasavala, vezano je za Fakultet primenjenih umetnosti na kome je diplomirala osnovne i master studije na odseku za keramiku, zaključno sa masterom 2016.godine u klasi profesora Miroljuba Dramićanina- dizajn keramike. Nakon završenog mastera, nastavlja sa obrazovanjem na doktorskim studijama koje su i dalje u toku na Rektoratu, smer – istorija I filozofija prirodnih nauka i tehnologije u Beogradu. Dosadašnja izlagačka aktivnost autorke podvaja se na dela primenjene i dela likovne umetnosti (crteži, skulpture i minijature), koja su izlagana na zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i učestvovanje na umetničkim kolonijama.  Radovi izloženi na ovoj izložbi ostvareni su u nedavnoj prošlosti, kako bi publika imala prilike da isprati aktuelan trenutak stvaralaštva autorke.