Krevet za samca / Dunja Ćorlomanović i Vladimir Miljković

Otvaranje izložbe dva doktorska umetnička projekta:

Dunje Ćorlomanović
pod nazivom Krevet za samca – granične teritorije likovnog i poetskog narativa

i

Vladimira Miljkovića
pod nazivom Preoblikovana Stvarnost i Amorfna Figuracija.

koje će se održati u Galeriji FLU,

u utorak, 13. februara 2024. godine, u 19č.

Izložbe će biti otovorene do 24. februara 2024. godine.

Krevet za samca – granične teritorije likovnog i poetskog narativa

Izložba doktorsko – umetničkog projekta Dunje Ćorlomanović

Htela sam da ti uzvratim poljubac na podu svoje spavaće sobe.
Nije da nisam umela, nego u kući nismo bili sami.
Probali smo u kuhinji, nije trajalo dugo.
Takvi su naši susreti, kratkometražni, nikad im ne uzmemo sve.
Na tvoje pitanje da li je naš odnos u redu, rasparčavamo li se, samo sam ti usnama prišla.
Zabavila me je tvoja naivna briga.
Vratili smo se u sobu.
Leđima sam pritisnula vrata da nam održim privid samoće.
Nam ne poznaje sobu koja nije iskusila množinu.
Tvoje disanje postoji nezavisno od moga fantazma.
Šake sam utisnula u krevet dok se nisu sjedinile sa predmetom.
Nisam želela da se probudim.

Izložba ,, Krevet za samca – granične teritorije likovnog i poetskog narativa '' koristi motiv kreveta kao prostora za usamljeni mir, gde pojedinac u ranjivom trenutku pre sna evocira proživljeno i kreira izmaštano. Kao takav, krevet postaje objekat inspirativnog i intelektualnog začeća i mesto umetnikovog misaonog otkrića. To je ambijent čulnih želja, fantazmagorija, strahova, bezvoljnosti, užitka, sećanja, detinjstva i snova. Segmenti posteljine su simbolički nosioci slike i kao dominantan element kompozicijske građe pojavljuje se konac, predmet koji je godinama činio okosnicu jednog identičnog, ponavljajućeg košmara. U ovom ciklusu ističe se težnja za pronalaženjem sveobuhvatne umetničke forme u kojoj će se sjediniti sklonosti ka likovnom i verbalnom stvaralačkom izrazu. Dijalog je centralni deo kreativnog procesa i teritorija u kojoj se u vizuelnoj repetitivnosti vrtloga sjedinjuju likovni jezik i reč, mir i veliki prasak, arkadija i vanitas, veltšmerc i utopija.

PREOBLIKOVANA STVARNOST I AMORFNA FIGURACIJA

Izložba slika Preoblikovana stvarnost i amorfna figuracija deo je doktroskog umetničkog projekta Preoblikovana stvarnost i amorfna figuracija – Načini komponovanja likovnih elemenata u slikarskom ciklusu koji ima za cilj da pruži jasan i koncizan uvid u ideju, tehnički proces i realizaciju mog slikarskog stvaralaštva. Takođe, ovaj umetnički projekat ima zadatak da istraži stvarnost u kojoj ja kao umetnik delujem, sa ciljem da je preoblikujem u vizuelni svet ispunjen emocijom, doživljajem i oblicima života koji na savremenog čoveka deluju intrigantno i uzbuđujuće.

Ono što predstavlja prvi deo ovog projekta jeste moja umetnička praksa koja je ujedno i eksperimentalno likovno stvaralaštvo kroz slikarstvo, kao najdominantniju tehniku izražavanja. Selekcija radova nastalih u prethodne dve godine ima cilj da posmatraču prikaže jednu izmenjenu stvarnost, kao i figure i prostre koji su pretrpeli orđene intervencije, postavši time amorfna celina.

Kada je nešto amorfno, u osnovi znači da je bezoblično ili nešto što menja svoj oblik. U literaturi, ponekad, može biti ,,epitet“ za nakaznost. Po definiciji, amorfno – je pridev koji se koristi da označi nepravilnost građe, odnosno nepostojanje čvrtstine kristalne strukture. U svakodnevnom govoru, male su šanse da se ova reč upotrebi u komunikaciji, a pojam amorfno se često koristi u hemiji i fizici kako bi se adekvatnije opisalo svojstvo neke supstance. Uvođene ovog termina, kao i definisanje njegove likovne vrednosti u slikarskom ciklusu predstavlja konačno odredište stila i estetike mog slikarskog narativa. Do amorfne figuracije dolazim pre svega ekperimentlim procesima rada i preoblikovanjem već poznatih formi.

Važno je napomenuti je da je moja umetnička praksa uvek eksperimentalnog karaktera, da tokom procesa rada, nemam nikakvu potrebu i nameru da unapred odlučim kako će tačno izgledati moj proces i na kraju, moje delo. Dokaz tome je, prvenstveno sama tehnička izvedba. Može se reći da ekperimaentalno stvranje podrazumeva proces stalnih izmena kako kompozicije, likova, kolorita, pa tako i same ideje slike. Takav pristup bliži je praksi apstraktnog ekspresionizma, ali se ne podrazumeva. Rezultat je likovna forma koje nastaje u tradicionalhoj tehnici na netradicionalan način. Kako bih pomirio sve teorijske okvire i svoj likovni stav, tu novonastalu formu nazivam ''Amorfna figuracija''.

Stvarajući slobodno i odbijajući da postanem proizvođač samo jednog koncepta, motiva, ideje ili jedne palete u službi prepoznatljivosti, želim da moj koncept nastaje potpuno oslobonjeno i da pre svega bude jedan igra unutar same likovnosti.

Vladimir Miljković