Nevolje u raju: Luka Marjanović

Od 11. do 23. juna 2024. // Galerija Doma omladine Beograda
Otvaranje izložbe: utorak, 11. jun u 19:00

Izložba slika pod nazivom „Nevolje u raju“ predstavlja autorovo bavljenje određenim tipovima ličnosti gde su u prvom planu predstavljene paradoksalne situacije u kojima se one nalaze. Slike jarkih boja, svedenih formi i kompozicija direktno komuniciraju i podstiču brzu reakciju kod posmatrača. Celim ciklusom radova provejava ideja kritike beskrupuloznog konzumerizma.

Luka Marjanović rođen je u Beogradu 1996. godine. Interesovanje za slikarstvo razvio je još u osnovnoj školi. Završio je Školu za dizajn, smer likovni tehničar. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu prve dve godine studija završio je na grafičkom odseku, a druge dve na slikarskom odseku, u klasi Milete Prodanovića. Master studije na istom fakultetu završio je 2021. u klasi Vesne Knežević. Član je ULUSA-a od 2021. godine.
Izlagao je na više grupnih i nekoliko samostalnih izložbi:

„Copy Paste“, Šok ZaDruga, Novi Sad (2023.)
„Undressed: Revisited“, Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica, Beograd (2023.)
„Reality: Undressed“, KC Grad, Beograd (2022.)

NEVOLJE U RAJU

Na novoj izložbi u Galeriji Doma omladine Beograda mladi umetnik Luka Marjanović izlaže slike koje se konceptualno nadovezuju na prethodni ciklus radova pod nazivom „Reality Undressed“. Na platnima je predstavljen svet propušten kroz ličnu prizmu autora, sa naglaskom na kritičko prosuđivanje savremenog doba i tehnologije kao sastavnog dela našeg svakodnevnog funkcionisanja. Kakav je taj naš svakodnevni život i zašto je važno da se njime bavimo? Globalizacijski procesi su od čitave planete napravili jedno veliko umreženo selo koje živi i radi da bi kupovalo i uživalo u samo donekle priuštivim luksuznim dobrima, kreirali su pojedinca otuđenog od svoje sredine sa umanjenom potrebom za interakcijom sa drugim jedinkama, konzumenta, aktivnog primaoca reklama i beskorisnih informacija. Od ljudi koji slobodno misle (homo sapiens) i samostalno odlučuju, polako postajemo amorfna masa ljudi koja živi da bi kupovala i konzumira (homo consumericus) sve što im se nametne. Neke od ovih fenomena Luka istražuje, oslikava i javnosti predstavlja u formi slika i crteža.

Ukoliko težimo definisanju Lukinog likovnog izraza mogli bismo reći da je posredi zanimljiva kombinacija, objedinjavnje pop arta, savremenog grafičkog dizajna prisutnog u marketinškim kampanjama, i svedenost stripovskog crteža sa neizostavnim upadicama, scenama, likovima i elementima iz istorije umetnosti. Ovaj amalgam u kombinaciji sa jarkim, kako sam umetnik kaže jeftinim bojama, stvara radove koji se nalaze na granici kiča ali u njega ne odlaze. Oni su ne samo kritika tog istog društva sa svojim iskvarenim sistemom vrednosti, već su istovremeno i pogled jednog mladog čoveka čiji radovi, oslikavajući motive, fenomene i situacije iz svakodnevice, postaju tako reći ikonični momenti naše (ne)civilizacije.

Kada se pre 50 godina fotografisao sa Polaroid kamerom ispred ogledala, Warhol nije ni slutio da će upravo ta praksa, ta poza postati obeležje narcisoidnog doba u kojem danas živimo. I upravo takve momente i situacije Marjanović želi da ovekoveči. Autor slika one prepoznatljive trenutke koji svojom formom nadilaze vreme i svoj realan značaj. Danas je to mlada influenserka u selfi pozi sa svojim preskupim iPhone-om žudeći za milionitim sledbenikom. Zagledanost i opsesija modernog čoveka mobilnim telefonom, koji je postao novi prozor u svet, nova realnost, postaje ne samo tema za sebe, već ozbiljan sociološki problem čije su posledice svakim danom sve veće i očiglednije.

Uprkos usredsređenosti na mane i očigledne probleme današnjice, Lukine slike odišu duhovitošću, u pravi plan stavljajući suštinu oslobođenu bespotrebnih detalja i interpretacije. Mogli bismo reći da su u pitanju scene nekog velikog, nikad ispričanog ili dovršenog, stripa koji se u različitim dimenzija predstavlja na zidovima galerije. U kombinaciji sa intrigantnim nazivima slika Marjanović uspeva da nam zadrži pažnju, što je u današnje vreme jako teško, da nas navede da porazmislimo o svakoj sceni, da se zasmejemo ili zabrinemo kad shvatimo da smo možda upravo mi poslužili kao model za neke od scena koje slika.

Saša Janjić