Bilo ... Biće: Aleksandra Božović

Serija slika "Bilo ... Biće" Aleksandre Božović atmosferom i načinom prezentovanja nosi zaveštanje zidnog slikarstva, ali i iskustva nadrealizma i simbolizma. Delikatnih emotivnih i vizuelnih interesovanja, umetnica se na samorodan način obraća tihim svedocima vekova povezujući vidljivo i vanpojavno, jer njene začudne, neobične priče nisu ni svetovne ni sakralne, no na arhetipski način bliske svakom posmatraču.

U samoj igri reči naslova ove izložbe naslućujemo njen tok i značenja - između vremena i trajanja, sopstvenosti i sveobuhvatnosti.

Snažne, simbolističke prikaze možemo da sagledavamo kroz tri tematske grupacije.

U prvoj etapi, to su svedene kompozicije dominantnih a personalizovanih likova, u drugoj su stilizovane figure (uglavnom u parovima), a u trećoj su utočišta i gradovi.

Ciklusi su koloritski i oblikovno skladni a zanimljivo je da su duboko utkani u fantazam, odnosno tkivo slika dominantnih varijacija plave, sive i umbre.

U Aleksandrinom svetu ništa nije kako izgleda. Istovremeno nenametljivo, a snažno... susrećemo se sa blagim, poetizovanim bićima. Tondo kralj i kraljica su anđeli čuvari koji nekako mitski dodiruju posmatrača. Njihova anđeoska krila su atributi duhovne lakoće i odvajanja od vezanosti za formalno postojanje.

Kralj je i tajanstveni vitez, mač nije tu da seče - no da opomene, a kraljica u nekoliko prikaza, nosi u naručju grad, ključ i pticu.

Nasuprot njima, u drugom ciklusu, iste koloritske game - suočavamo se sa prefinjenim primordijalnim parovima. Iako nemaju izraženu mimiku, moram da primetim da su njihova bića sintetizovana i smirena.

Poseban osvrt u opusu Aleksandre Božović čine gradovi tišine, pribežišta smisla - naizgled ruinirani, a zapravo patinirani vremenom. Oni su utočišta za lutajuće duše, iako nema evidentnog prisustva ljudi - kroz sakralne i profane elemente možemo da naslutimo njihovo postojanje. U ovoj etapi, kompleksnijom, razigranijom kompozicijom, umetnica se obraća nasleđu.

Jedno od najstarijih bića na planeti - riba je repetativan motiv ove postavke. Njena simbolika se obično povezuje sa tajnim rano-hrišćanskim znamenjima ali i simbolima u vremenima kada se vera slobodno propovedala. No, Aleksandrine ribe su zaštitnici gradova i ljudi, nose ih ili su implementirane u prizore...dok nas nemo gledaju, ali i opominju svojim ćutanjem.

Aleksandra Božović se ne zaustavlja na motivu ni na površini, no ponire u samo biće slika. Mirom metavremenskog, nostalgično i melanholično...prolaznost pretvara u večnost.

Jer - "Buku je lako napraviti. Napravi ako možeš tišinu" - Milorad Pavić.

U Beogradu, novembra 2025.
Maja Živanović likovni kritičar