Ispij moju pustinju: Andreas Bruner

Stojeći tamo na nasipu, zureći u rečnu struju, shvatila sam da će – uprkos svim rizicima – stvar u pokretu uvek biti bolja od stvari koja miruje; da će promena uvek biti plemenitija od postojanosti; da će ono što je statično istrunuti i propasti, pretvoriti se u pepeo, dok će ono što je u pokretu trajati zauvek.
- Olga Tokarčuk, Beguni 

O umetničkim radovima ispred mene teško da bi se moglo diskutovati ako bi se pokušalo iz pravca direktne teorijske konfrontacije. Njihova logika „tekuće nepovezanosti” čini ove elemente u isto vreme povezanim i odvojenim od fiksnog narativnog centra, da je sasvim nepotrebno tražiti im strogo zajedničko tlo (ili zapravo bilo kakvo tlo); umesto toga, ono što se predlaže posmatraču jeste da pusti svoj um da plovi nizvodno, fokusirajući se na prolazne pejzaže slobodnih asocijacija, sećanja i mentalnih slika koje stvaraju jednu moguću verziju ove izložbe.

Skup lutajućih fragmenata obuhvata prirodne i društvene strukture prevedene u sentimente specifičnih kulturnih toposa koji grade jedan svojstven semantički prostor. Poetski ton koji postavlja naslov „Ispij moju pustinju” sugeriše paradoks koji nastavlja da odjekuje kroz materijalnost proizvedenih dela, pri čemu stanja materije postaju intenzivne metafore za simptomatska mesta (boljke, stanja, sindrome) naših sve nestabilnijih realnosti.

(Iz teksta izložbe Mie Ćuk)

Andreas Bruner je rođen 1988. godine u Cirihu, a živi i radi u Rejkjaviku. 

Kroz svoju umetničku praksu, Andreas Bruner subjektivnim i intuitivnim pristupom razmatra teme kao što su spekulativni kulturni razvoj, dinamike i sistemi kreiranja značenja i odnos prema nelinearnim širenju vremena. Na poetski način, njegovi radovi često postavljaju pitanja o tome kako ovi procesi prepričavaju naše postojanje, kako utiču na percepciju doživljenog sada i nose odgovornost za razgraničenje između kulture i prirode. Rad Andreasa Brunera teži stvaranju gestova koji se osvrću na ove teme, dozvoljavajući određenoj rigidnosti ideologije da „procuri”, tako razotkrivajući njihovo značenje koje je uvek u pregovorima. Ponovljene radnje, besmislenost i duhoviti apsurd na granici sa melanholijom, neki su od čestih motiva u njegovom radu.

Andreas Bruner osnovne studije likovne umetnosti završio je na Univerzitetu primenjenih nauka i umetnosti u Lucernu, a diplomirao na master programu likovnih umetnosti na Islandskoj akademiji umetnosti. Njegovi radovi izlagani su na mestima kao što je Kunsthal Šarlotenburg, Muzej umetnosti u Rejkjaviku, Umetnički muzej u Lucernu, galerija Kling og Bang i dr.