Fragmenti kolektivnih sećanja: Trejsi Mofat

Vreme:

utorak / 19. nov 2024.

Otvaranje u 19:00

Mesto:

Galerija SKC

Beograd

Galerija SKC

Objavljeno: 18. nov 2024.

Broj pregleda: 75

Slika za Fragmenti kolektivnih sećanja: Trejsi Mofat

Fotografski i kinematografski radovi aboridžinske umetnice Trejsi Mofat otkrivaju tragove koje su rasizam i agresivna politika asimilicaije tokom, pa i nakon procesa kolonizacije, ostavili na kulturi starosedelaca Australije. Ona je pripadnica takozvane ukradene generacije – kao i mnoga druga aboridžinska deca i ona je bila oteta od roditelja da bi bila podizana od strane belih doseljenika, i to u skladu sa zakonskim aktom iz 1869, od koga se država Australija ogradila tek 1997. U njenom radu se autobiografski momenti neraskidivo mešaju sa fragmentima kolektivnih sećanja, u insceniranim ambijentima koji naglašavaju dramu učesnika, ali se narativi uvek izvode kao nedorečeni i nelinearno prikazani, dovodeći u pitanje pripovedačke konvencije. Njeni filmovi se prikazuju na festivalima, dok fotografski radovi i instalacije bivaju uvedeni u galerijske postavke. Predstavljala je Austrialiju na 57. Bijenalu u Veneciji, 2017.

Izložba Trejsi Mofat: "Moj horizont", paviljon Australije na Bijenalu u Veneciji 2017.

POstajanje Đavolom je prvi celovečernji bioskopski film po scenariju i u režiji vizuelne umetnice aboridžanskog porekla Trejsi Mofat, koji je po festivalima prikazivan 1993. godine. Po žanru to je film strave, a po strukturi antologija tri priče o duhovima, koje se odigravaju u različitim tipičnim australijskim predelima, od močvara na ostrvima, u kojima aboridžanski dečak susreće duh mrtvog američkog vojnika, koji se nekada davno udavio u živom pesku, pa do dokova Brizbejna, u priči u kojoj stanodavac ne može da se reši davno umrlih stanara, koji zaposedaju i dalje kuću u kojoj su nekada živeli.

"Fine obojene devojke" je kratki film od 16 minuta, u kome se prikazuju aboridžinske devojke u lovu na "kapetana", starijeg belog, već pijanog muškarca, u nekom od lokalnih pabova, da bi ga navele da sve što ima potroši na njih. Bio je prilično šokantan za to vreme, jer je protagonistkinje izmestio iz standardnog okružja plemena kome pripadaju, u urbano okružje, i predstavilo ih je kao predatorke, u lovu na novac i prilično transgresivnu zabavu, a ne nedužne žrtve belog muškarca.

Slična dešavanja


Najnovije na Urban BUG-u