Utopija danas: Marko Grubić, Milena Minja Bogavac

Muzička predstava „Utopija danas“, autora Marka Grubića i Milene Minje Bogavac, biće izvedena 21. oktobra u niškom Narodnom pozorištu, sa početkom u 20 časova.

„Utopija danas“ je naučna fantastika, svojevrsni distopijski osvrt na moderno kapitalitičko društvo u kome samo nekoliko desetina pojedinaca poseduje materijalna bogatstva jednaka onim kojima raspolaže ostatak od ukupno skoro osam milijardi ljudi na Zemlji.

To je budućnost koja počinje Velikom revolucijom u kojoj se čovečanstvo najzad oslobađa kapitalizma. Veštačka inteligencija preuzima najteže poslove, pa ljudima ostaje samo da žive i uživaju. Sreća, zadovoljstvo i hedonizam – imperativi su novog sveta, zasnovanog na socijalnoj pravdi. Svako ima sve što mu je potrebno za sreću… ali, šta je sreća?

U pogledu forme, „Utopija danas“ je muzička predstava, koja uključuje elemente performansa, video arta, dokumentarno-igranog filma i pozorišta. Dramaturšku osnovu dela čine uživo interpretirane originalne muzičke kompozicije za čiji ritam se vezuje narativ, koji svojim glumačkim i koreografskim mikro perfomansima vode pevači/glumci, praveći direktnu komunikaciju između muzičke grupe, videa i publike.

U prvom delu „Utopije danas“ postavljamo tezu: jedan od najvećih društvenih problema trenutno je raspodela dobara u kojoj 2208 najbogatijih stanovnika planete poseduje preko 10 biliona dolara (kapital, koji svake godine raste), naspram miliona ljudi, koji žive u siromaštvu ili finansijskoj neizvesnosti. Uz to, dobra (kojih ima u izobilju) često se proizvode na ekološki neodgovarajući način, a kontekst ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, koja munjevito uništava postojeća radna mesta, probleme čini još većim.

U drugom delu opisujemo moguće rešenje problema. Bez ikakvog štampanja novca (dakle, bez inflacije), samo drugačijom raspodelom postojećih dobara, svaka građanka i građanin mesečno dobijaju novčani iznos dovoljan da podmiri osnovne životne potrebe. Realna ideja, koja već preko 40 godina funkcioniše na Aljasci (od 1981. godine svaki građanin Aljaske ubira dividendu od prodaje nafte, odnosno, u zavisnosti od obima prodaje, 900 do 2700 dolara mesečno), a za koju su se zalagali mnogi, od Martina Lutera Kinga do Miltona Fridmana i kojoj je vrlo malo nedostajalo da sedamdesetih godina dvadesetog veka bude usvojena u američkom parlamentu. Sa druge strane, takođe drugačijom raspodelom,

obezbeđuje se dovoljno sredstava za pronalaženje ekološki prihvatljivih načina za proizvodnju dobara.

Srž teme kojom se bavimo prikazujemo u trećem delu, u kome vidimo moguću sliku sveta bliske budućnosti: većina čovečanstva nije (kao u većem delu istorije) deo potlačene, nego beskorisne klase. Gotovo sve poslove obavlja veštačka inteligencija, koja obezbeđuje i održivost ekonomskog sistema, a dobra se raspodeljuju tako da su građanima zadovoljene osnovne životne potrebe (pa i više od toga). Dakle, zamišljamo hipotetičku sliku društva, koja je umereno optimistička: nismo u tehno-feudalizmu ili robovlasništvu, već u tehno-socijalizmu. U nizu scena prikazujemo živote nekoliko likova u ovakvim okolnostima. Šta mlad ili sredovečan čovek radi, kako „troši“ vreme i kako se oseća bez tzv. egzistencijalnih problema? Ili, drugim rečima, kako izgleda nesmetani „čeoni sudar“ sa smislom života?

Četvrti deo je zaključak do koga dolazimo kroz istraživanja i rad na ovom muzičko-scenskom delu. Istraživanja, na osnovu kojih nastaju tekstovi pesama, između ostalog, podrazumevaju i razgovore sa psiholozima, ekonomistima i ljudima čija je imovina tolika da više ne moraju da rade da bi obezbedili svoje materijalne potrebe.

U prvom i drugom delu „Utopije danas“ preovlađuje dokumentarna, a u trećem i četvrtom igrana forma. Igrane i dokumentarne scene prikazuju se uživo na sceni, kao i na video projekciji ili u interakciji između izvođača na sceni i videa, a dinamika je od početka do kraja određena živim izvođenjem originalne muzike.

Autori:

Marko Grubić (koncept, originalna muzika i video, tekst prvog dela predstave i pesama, kostim), Milena Bogavac (tekst drugog dela predstave), Nadia Czachowska-Aleksić i Dušan Aleksić (saradnici na videu). 

Muziku izvodi grupa Vrooom:

Tamara Radovanović (gluma, pevanje, klavijatura), Danilo Milovanović (gluma, pevanje), Aleksa Jovčić (gluma, pevanje), Marko Grubić (bas gitara i elektronika), Branislav Potić (bubanj), Igor Brakus (off glas). 

Vrooom, muzička grupa iz Beograda, od 1997. do 1999. bila je muzički deo pozorišne trupe „Torpedo“. 

Od 1999. do 2011. Vrooom objavljuje pet albuma. Singlovi sa ovih izdanja našli su se u samom vrhu svih značajnih muzičkih top lista u Srbiji, a grupa je održala nekoliko stotina nastupa u Evropi svirajući u različitim koncertnim prostorima – od underground klubova do velikih koncertnih sala, kao i muzičkih, multimedijalnih i pozorišnih festivala.

Članovi grupe Vrooom komponovali su muziku za preko 60 pozorišnih predstava, svirajući u nekima od njih uživo, kao i za brojne performanse, evente, izložbe, dokumentarne i igrane filmove. Neki od ovih muzičko-scenskih projekata bili su najuspešniji u Srbiji, kako u pogledu broja gledalaca tako i u pogledu dodeljenih umetničkih nagrada. Dobitnici su brojnih priznanja („Sterijina nagrada za najbolju originalnu scensku muziku“ 2013. godine, nagrada „Davorin Popović“ za najbolji vokal na albumu i „Izvođač godine TV Metropolis“ 2006, između ostalih).

Od 2014. do 2020. god. svoju muziku izvode kao deo predstava „Dogvil“ i „Jami distrikt“, koje su odigrane preko 160 puta u 13 drzava uz 36 festivalskih nagrada.

Godine 2023. diskografska kuća Multimedia music objavila je mini-album grupe Vrooom pod nazivom „Prolazno vreme“.