Tools for After Design

Koncepcija: Anđelo Đoje, kustos Mauricijo Korado.
Kustos postavke u Muzeju primenjene umetnosti: Biljana Jotić.

U poslednjim godinama, naučna zajednica koristi termin „Antropocen" da označi promene koje utiču na celokupno okruženje u kojem su se Homo sapiensi razvijali i koje smo mi izmenili. To je reč koja označava uticaj ljudi na planetu i efikasno daje glas istinama, strahovima, sumnjama, nadama i sveobuhvatnoj svesti koja je neizbežna u ovim vremenima. Prošlost koju se sećamo je završena, sve što nas okružuje je drugačije nego pre, sadašnjost se promenila, a budućnost više nije ono što je nekada bila. Iznenada su pravila i scenariji koje smo koristili do sada postali zastareli. „Sada" je sastavljeno od novih i hitnih pitanja - Šta možemo da uradimo? Koji će biti alati za ono što dolazi posle? Koje scenarije možemo da očekujemo? Koje probleme treba da rešimo?

Tools for After Design je izložba koja sumira inovacije u kulturi dizajna u Italiji sa oko 50 stvarnih objekata, slika i video materijala. Kako će dizajn i arhitektura izgledati posle ovoga? Koju ulogu dizajn treba da ima u eri Antropocena?

Tools for After Design nudi konkretna rešenja za prevenciju i suočavanje sa scenarijima koje nam Antropocen priprema. Dizajner je vizionar, čiji je zadatak da zamišlja budućnost. Selekcija uključuje neke najnovije predloge, pažljivo odabrane, koje predstavljaju odgovore na hitna pitanja koja postavlja ova tema. Ne samo proizvodi, već i prototipi, projekti, scenariji i avangardne ideje koje uzimaju u obzir izazove održivosti.

Program otvaranja

Prilikom otvaranja, prisutne će pozdraviti Nj.E. Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji i direktorka Muzeja primenjene umetnosti, Biljana Jotić. Potom sledi uvodno predavanje Gilde Bojardi, ambasadorke Dana italijanskog dizajna 2025. u Srbiji, direktorke magazina Interni.

Od 18.30 do 19 časova će se održati panel „Univerzalni dizajn: projektovati za sve i za svakog ponaosob“. Učesnici panela su Sofija Bilota, šef Odeljenja za odnose sa javnošću i obrazovanje Fondacije MAXXI – Nacionalni muzej umetnosti 21. veka; Aleksandar Bogdanović, izvršni direktor KRID – Centra za razvoj inkluzivnog društva; i Jelena Ivanović Vojvodić, direktorka studija Biro VIA. Panel moderira Zoran Đukanović, redovni profesor na Fakultetu za arhitekturu Univerziteta u Beogradu.

Izložba Tools for After Design se sastoji od oko pedeset objekata koji zamišljaju dizajn budućnosti. Podeljena  je u četiri tematske sekcije:

LYFE – KORISTIMO PREDMETE SA DUŠOM.

Naučna istraživanja otvaraju horizonte koji dovode u pitanje samu ideju života kakav smo ga oduvek smatrali. Astrobiolozi Stjuart Barlet i Mihael Vomg predložili su drugačiju definiciju života, nazivajući ga lyfe, sugerišući da mogu postojati mnoge različite forme života – ili bolje rečeno lyfe – svaka sa različitim karakteristikama. Novi fokus na žive forme odražava se u izložbi kroz predloge koji uključuju životinje, antropomorfne oblike, prisustvo biljnih elemenata, suštinski „žive" objekte.

PALEO – MI SMO ONO ŠTO SMO BILI, STVORENI ZA KRETANjE I BORAVAK NA OTVORENOM.

Savremeni život je pod uticajem „paleo-imaginacije” koja, svesno ili nesvesno, odražava dinamiku koja je uvek postojala. Istoričari to nazivaju preistorijom, ekolozi divljinom, filozofi utopijom; to je sistem vizija i ideja koji nam pomaže da razmišljamo o savremenom trenutku. Mi smo ono što smo bili, stvoreni da se krećemo i da budemo na otvorenom. Mobilnost, lakoća, manuelne veštine, potraga za esencijalnim, osnovni materijali, zajednica, pripovedanje: tragovi ove vizionarske prisutnosti su svuda i neophodni su da bismo preživeli na ivici svake mape, da bismo zamislili nešto iza zida.

TOOLS – ZAMIŠLjANjE MENjA STVARNOST.

Među najistaknutijim idejama u savremenom razmišljanju su one o kolapsu, kraju, istrebljenju naše vrste i uništenju našeg životnog okruženja. Ove ideje se često mešaju sa uništenjem planete. Tools for After radi na ideji spasavanja svih. Postoji sposobnost unutar Homo sapiensa koja nam je pomogla da preživimo kolapse i krize kroz našu istoriju: to je jedino što nas može spasiti ponovo: zove se maštovitost i odnosi se na sposobnost da se izmisle druga rešenja, alati i strategije. Zamišljanje menja stvarnost. Zamišljanje je dizajn. Pitanje je jednostavno: koji će biti alati za ono što dolazi?

MAPE – NO HAY CAMINO, HAY QUE CAMINAR.

Put kao praksa spoznaje, istraživanja zemlje: naša evolucija je počela sa nogama i nastavlja se u novim scenarijima Antropocena. Put kao metafora različitih puteva koje svaka potraga uzima. Mape kao geografije mašte gde se prepliću eksperimenti, vizije, životne prakse, predlozi – kaleidoskop različitih puteva koji formiraju mreže mogućih pravaca, pomažući da se otkriju korisne mape za snalaženje u sadašnjosti.

Muzej primenjenih umetnosti, Vuka Karadžića 18, Beograd

Izložba je otvorena od 17. do 24. marta 2025, od 11 do 19 časova, ulaz je besplatan.