KPGT: Avgust 2024.

Ako se vraćate sa letovanja do sredine avgusta, od 14.08. čekamo Vas sa novim repertoarom. Produžite Vašu zabavu sa odmora kod nas.

Sreda 14. STRAH I NADA U SR NEMAČKOJ Franc Ksaver Krec

STRAH I NADA U SAVEZNOJ REPUBLICI NEMAČKOJ je komad sastavljen od devetnaest drama koje se igraju istovremeno, sa jednim, dva ili tri lica, “kao” u devet stanova jedne zgrade koja je “kao” Savezna Republika Nemačka iz 1982. godine – ali, neobično „liči“ na svaku današnju evropsku ili okolnu ili ovdašnju državu, grad ili televizijsku „realnost“ ili rijaliti. Za sat i petnaestak minuta svi Krecovi penzioneri, teroristi, direktorke banke, policajci, nezaposleni, kasirke iz Lidla, glumice aktivistkinje, spisateljice feministkinje, mađarski emigranti iz 1956., fotografi i modeli, turski begunci od smrtne kazne i ostali – žive svoj evropski život na klasičnoj pozornici aristotelovskog jedinstva mesta, vremena i radnje. KPGT igra ovu predstavu simultano i na jednoj sceni, jer Krec kaže, opisujući scenografiju, da je u svom dnevniku, dok je pisao ove drame, napisao da mu se činilo da svi stoje na prozorima i da bi hteli da polete..

Četvrtak 15. VELIKI PAD Peter Handke

VELIKI PAD je šesti od sedam naslova Petera Handkea koji KPGT predstavlja za 25 godina. KASPAR, UŽAS PRAZNINE, ZIMSKO PUTOVANJE DO REKA DUNAVA, SAVE, DRINE I MORAVE, KAS PREKO BODENSKOG JEZERA, PSOVANJE PUBLIKE i DON HUAN su
drame, romani i eseji koje je KPGT izvodio od devedesetih, računajući na Handkea kao kućnog pisca, kojeg je najviše i najčešće igrao, uz Šekspira, Molijera, Dušana Jovanovića, Hanera Milera i Danila Kiša.

VELIKI PAD je roman o Nobelovoj nagradi koji je Peter Handke napisao osam godina pre nego što je dobio Nobelovu nagradu za literaturu za 2019. godinu. Njegov „junak“ je „stari glumac“koji nije siguran da li treba da primi nagradu za životno delo ili ne. Hodajući kroz livade, žbunje i šume do džungle velegrada, kolebajući se, sastavlja handkeovski inventar ljudi, zvukova, insekata, ptica, tuge i očaja, izveštaj o stanju sveta kao autobiografiju pisca za kojeg je najveće priznanje najveći pad u svetu o kojem izveštava.
VELIKI PAD je predstava koja je drama, ali i balet, ali najviše rejv. Balet pleše na muziku kiše, vetra, autoputeva, zrikavaca i velegrada. Stotine prolaznika hodaju, trče, lete i lebde preko tehno-livade i kroz tehno-šumu nestajući u tehno-ponoru.

Petak 16. BUBA U UHU Žorž Fejdo

Pre 53 godine, 7. juna 1971. održana je beogradska premijera Fejdoove „Bube u uhu“. Ova diplomska predstava Ljubiše Ristića zadržala se 44 godine na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izvedena je preko 1600 puta i videlo je preko milion gledalaca. Nova – stara „Buba“ je kenotaf, sećanje i poštovanje za sve iz prve podele kojih više nema: za Bojana Stupicu i Marjana Lovrića koji su odgovorni i zaslužni što se „Buba“ rodila; za Zoricu Šumadinac, Slobodana Đurića, Morisa Levog, Marka Todorovića, Branka Milenkovića, Vladislava Lalickog, Duška Čeklića, Milana Gutovića, Vlastu Velisavljevića i Nikolu Simića. Ova predstava je istovremeno i zahvalnost svim desetinama glumaca koji su tokom 44 godine igrali razne uloge u „Bubi“, uskakali, menjali, radovali se, umarali se, bežali, vraćali se i živeli život „Bube u uhu“.

Subota 17. MRAVINJAK Vesna Janković

U zavetrini zataškavanja

Ako samo malo pomerimo smisao poznate uvodne rečenice Tolstojevog romana, dobićemo najkraći mogući sadržaj ove drame: „Sve građanske porodice, spolja, liče jedna na drugu, svaka je, iznutra, nesrećna na svoj način“. I u porodici koju našoj pažnji
nudi Vesna Janković, u svom „Mravinjaku“, sve je da ne može biti bolje. I mati se stara o svom mužu i porodu, i otac čita svoje poslepodnevne novine, i dve kćerke odrastaju lepe i odnegovane, i verenik je tu, mlad i uspešan. Čak i stara hauzmajstorka je kakva valja da bude, brbljiva i radoznala i još malo „oriđinal“. Ali drama ne bi bila pisana, ili bi bila drugačije napisana, da u ovoj svakodnevici građanskog spokojstva ne drema sklupčana, tek što se nije probudila, zmija domaćeg razdora i nesreće… Vesna Janković zna taj svet i ume da nam ga pokaže u isti mah i jasno i rafinirano. U toj težnji da se u prividu stvari nađe pribežište i sastoji se ova drama i grešna krivica ovog sveta. Azili se provaljuju jedan po jedan. Uzalud se otac ogradio novinama, majka brigom, Olja ljubavlju i Ana žrtvom, pobeći neće… Ta priča nije „drama za čitanje“, svakim svojim retkom namenjena
je sceni… Želim joj povoljan vetar scene i blagonaklono gledalište.

Borislav Mihajlović Mihiz 1976.

Nedelja 18. SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA Deana Leskovar

Ukoliko se i dogodi da se na nekoj našoj pozorišnoj sceni javi tekst, odnosno predstava, koja uočava, fiksira, jednu opštu pojavnost, istog časa biva označena od tekuće kritike kao ne–dramska situacija. Poslednji ovakav „eksces“ je treći čin SLIKA ŽALOSNIH
DOŽIVLJAJA Deane Leskovar. Istini na volju, prva dva čina ove nagrađene drame (Gavela ’80, Sterija ’81), od prvog trenutka kako su SLIKE… izašle , u javnosti se kotiraju kao veoma uspešne. Ono što se našem pozorišnom svetu ne dopada jeste – treći čin.
Kao što svi znamo, treći čin se događa 1977. godine, a prvi i drugi 1924., odnosno 1943. godine. Jasno je, takođe svima da ova drama nije slučajno dobila oznaku „trilogija“, tačnije, pisana je zbog trećeg čina… hvale drami prestaju onog časa kada se pripomene
činjenica da bez ovakvog trećeg čina SLIKA…, i ne bi bilo. Poznato je takođe da je bilo ozbiljnih predloga da se treći čin – izbaci (Atelje 212 i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu). Oni koji se inače brinu za autohtonu vrednost naše dramske književnosti
„blaži“ su u proceni prokazanog trećeg čina. Njima je naime „jasno“ da je „mlada Deana“ napisala svoj prvenac „po uzoru“: prvi čin napisan u stilu KAMEN ZA POD GLAVU, drugi čin nešto kao OSLOBOĐENJE SKOPLJA, a treći kao MRAVINJAK. No , bez obzira na sve, njima se SLIKE… – „dopadaju“. Veličanstveno je pritom to što je zaista skoro nemoguće naći čoveka kome se te sve tri „uzorite“ drame dopadaju tj. – KAMEN, OSLOBOĐENJE I MRAVINJAK, zagovaraju tri vrste pozorišta koje jedno drugo isključuju…“mlada Deana“ je, između ostalog mudro dekodirala sve one euforične utiske izrečene u javnosti o spomenutim dramama; pa su SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA na neki način i komentar prijema KAMENA…,OSLOBOĐENJA.. I MRAVINJAKA.

Zorica Jevremović 1981.

Ponedeljak 19. RIČARD III Viljem Šekspir

„Ričard III je pali anđeo koji za svoje iskupljenje mora da kazni celokupno zlo sveta.Grbu na njegovim leđima prekriva crni plašt, crni i blještavi, države i istorije.Koturne na njegovim hromim nogama najavljuju tragediju i ispunjenje sudbine.Konj na kraju njegovog puta krilat je i vodi ga slobodan čovek. Ričmond je beli anđeo koji će dobiti u nasledstvo plašt.

Utorak 20. BUBA U UHU Žorž Fejdo

Pre 53 godine, 7. juna 1971. održana je beogradska premijera Fejdoove „Bube u uhu“. Ova diplomska predstava Ljubiše Ristića zadržala se 44 godine na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izvedena je preko 1600 puta i videlo je preko milion gledalaca. Nova – stara „Buba“ je kenotaf, sećanje i poštovanje za sve iz prve podele kojih više nema: za Bojana Stupicu i Marjana Lovrića koji su odgovorni i zaslužni što se „Buba“ rodila; za Zoricu Šumadinac, Slobodana Đurića, Morisa Levog, Marka Todorovića, Branka Milenkovića, Vladislava Lalickog, Duška Čeklića, Milana Gutovića, Vlastu Velisavljevića i Nikolu Simića. Ova predstava je istovremeno i zahvalnost svim desetinama glumaca koji su tokom 44 godine igrali razne uloge u „Bubi“, uskakali, menjali, radovali se, umarali se, bežali, vraćali se i živeli život „Bube u uhu“.

Sreda 21. KAMEN ZA POD GLAVU Milica Novković

Milica Novković KAMEN ZA POD GLAVU situira u seosku sredinu, u njoj traži i postavlja pitanja od bitnog ljudskog i dramskog značaja. Njeni junaci žive u svetu koji je izgubio Boga i koji gubi vrednost tradicionalnog morala i načina života a ne pronalazi nova
uporišta, novo vjeruju i nove motive za život s razlogom. Ispod tog toka nalazi se ljudski plan junaka ove drame koji se pokazuje kao uzrok promena na opštem planu, čiji je smisao u potrazi za identitetom i vrednostima ljudskog života. Vreme okupljanja i
formiranja porodičnih zadruga prošlo je vreme. Junak hoće zemlju da deli i da je prodaje, da uzme svoje, na šta mu pravo daju njegov rad i trud, njegova briga za zemlju i nega te zemlje. No već je među njegovim precima nastao sudbonosni raskid,
sudbonosni nesporazum između njihovih težnji, želja, strasti, instikata i njihove realizacije. Tradicionalni moral se održava, ali je nestalo snage iz koje je on crpeo svoju moć. Individualne težnje i interesi porodice, nisu usaglašeni zato što ne postoji znak
jednakosti između onoga što zahteva priroda junaka drame i onoga što je moralna norma i cilj zajednice… Visoka cena kojom će oni taj raskid platiti tema je KAMENA ZA POD GLAVU, drame smene pogleda na svet, drame pitanja: „kako“ i „zašto“ živeti, raditi,
stvarati.

Borka Pavićević 1978

Četvrtak 22. DON HUAN Peter Handke

Krajem oktobra u restoran u ruševinama manastira Port Rojal de Šan, malo izvan Pariza, otprilike tamo gde naš prijatelj Handke u stvarnom životu skuplja gljive i šumske bobice iza svoje kuće, stiže Don Huan bežeći od nekih ljutih motociklista. Njegova priča dvojici kuvara o poslednjih sedam dana: od svadbe u Tbilisiju prošlog ponedeljka, preko lepotice koja ga je čudno pogledala u Damasku sutradan i one tri flamenko igračice u Seuti u Maroku u sredu, pa o veštici Anitri iz fjorda u Bergenu u četvrtak i Moldavki iz izloga pored kanala u Amsterdamu u petak, zaključno sa članicom KUD-a iz Guče u subotu – Don Huan „njim samim“: supa iz doline Ševrez, francusko vino i hleb sa orasima, monahinje, Žan Rasin, Jansenisti vs Jezuiti i Blez Paskal, Fedra i incest, sve u svemu: Peter Handke ili Seviljski zavodnik Molijera i Tirsa de Moline, nepravedno oklevetan za nepočinstva prema ženama, moralu i „političkoj korektnosti“… ali: ovaj roman nije napisan u odbranu Don Huana – napisan je kao samoodbrana „među javom i med’ snom“ progonjenih, bivših i budućih azilanata.

Petak 23. LJUBAVNA PRIČA Puriša Đorđević

LJUBAVNA PRIČA Puriše Đorđevića je predstava po romanu o tragikomičnoj sudbini jednog diplomate SFRJ neprevaziđenih šezdesetih godina. Zabrinut da može da bude doveden u situaciju da bude ucenjen zbog svoje seksualne orijentacije, te da nevoljno izda svoju zemlju – nečuveno odbija da ide za Vašington gde je dobio posao savetnika u ambasadi. Izbačenog iz partije, iz ministarstva, iz Glavnog grada i iz kreveta svoje koristoljubive ljubavne veze – državna bezbednost ga prekomanduje u seosku školu. Kao učitelj, upoznaje učenike i njihovu čudnu narodnu poeziju, nastrane pastire koji u razgovoru sa pticama i ovcama koriste nemušte jezike, ali i avangardne seoske „lepe neme devojke“ koje se bave konceptualnom umetnošću…

Subota 24. NASTASJA FILIPOVNA F.M. Dostojevski

Da li je hristoliki knez Miškin zaista ključ za razumevanje hrišćanstva kako ga Dostojevski vidi mogućim u nemogućem svetu? Da li je Nastasja Filipovna Marija Magdalena koju samo idiot, kao ovaj knez koji je najbolji od svih ljudi u najgorem od svih svetova, može da razume i prihvati? Za stare Grke idiot je čovek koji se ne interesuje za javne poslove, da li se po Dostojevskom može biti sličan Hristu samo do dna uronjen u ličnu patnju, sreću, ljubav i nesreću drugih ljudi? Da li su prostitutka Sonja Marmeladova i izdržavana žena Nastasja Filipovna jedine svetice vredne ljubavi u Panteonu Fjodora Mihajloviča? Raskoljnikov će ubiti babu kao bezrazložni čin Andre Žida ili kao čin slobode Čarlija Mensona, da li će Rogozin ubiti Nastasju Filipovnu – umesto da ubije kneza Miškina koji bi ionako vaskrsnuo kao svaki Hrist ili Lazar kojeg će Sin Božiji dozvati iz donjeg sveta u kojem u večnom ognju gore grešnici? Izgleda da su pitanja, kao i uvek, važnija od odgovora i da svet neizbežno završava u bezumlju i svetom ludilu kao svi junaci pevanja i mišljenja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

Nedelja 25. MI Jevgenij Zamjatin

Roman Jevgenija Zamjatina „Mi“, napisan je 1920. godine u Lenjingradu, u vreme Građanskog rata posle Oktobarske revolucije. Prvi roman negativne utopije u svetskoj književnosti, preteča Orvela i Hakslija. Uniformno, jednoobrazno društvo, Svet je amalgam tehničke civilizacije i birokratske diktature, koji svodi ljude na brojeve – u budućnosti u zemlji koja se zove Jedinstvena Država. Pojedinac je deo složenog i preciznog mehanizma i celokupni život je pod kontrolom upravljača. Za ljubav se dobijaju ružičasti bonovi, u Gradu pod staklenim krovom. Ko pokuša da izađe iz propisanog redosleda obaveza i dužnosti, biće uhvaćen i… U predstavi KPGT-a, jedna ambiciozna mlada ekipa programera u IT start- ap kompaniji MI inc., čvrsto je rešila da prema romanu „Mi“ Jevgenija Zamjatina napravi svetsku bestseller video igricu. Izgleda da su se virtuelni i stvarni svet pomešali i da je sve teže razlikovati Zamjatinov svet i svet oko nas. O, ima li, ipak, nade, za decu koja prave i igraju „igrice“?

Ponedeljak 26. EMIGRANTI Slavomir Mrožek

U novogodišnjoj noći dva čoveka: emigranti ili imigranti, robijaši ili azilanti, begunci ili vagabundi. Svejedno. I tamo i ovde i kod njih i kod nas i onda i sada. Svuda je isto: kako bi rekao Žan Pol Sartr – PAKAO TO SU DRUGI. Ima li izlaza? Ako je egzistencija prethodnica esencije, onda izlaza nema ni za Asanža, ni za Mrožekove tužne klovnove. Ako ikada esencija prestigne egzistenciju, moći ćemo da, bar u simboličkoj ravni, prihvatimo nekako i nevoljno jad i bedu ljudske sudbine u dijalektičkom sporu slobode i nužnosti.

Utorak 27. PSOVANJE PUBLIKE Peter Handke

Budući nobelovac, Peter Handke, 1966. godine kao mladić, koji je sa uspehom objavio tek svoj prvi roman, napisao je i svoj prvi pozorišni komad u kojem je izvršena temeljna, definitivna, bespoštena kritika ukupne istorije pozorišta. Komadom „Psovanje publike” stavljena je tačka na takozvanu dramsku avangardu iz pedesetih godina, od Beketa i Joneska do Grotovskog i Living teatra u šezdesetim, čiji je prezir prema Starom bio ravan samo beskrajnoj žudnji za Novim. Ovaj čudesni komad pojavljuje se kao grom iz vedra neba u trenutku implozije pozorišta koje smo znali kao pozorište tela ili fizički teatar, a Handke je jedini koji je šezdesetih godina u prašumi događaja jasno video suštinu. Suština kopernikanskog preokreta bila je svest o tome da se „svaka autentična ljudska delatnost iscrpljuje isključivo u sopstvenoj prošlosti.” (Ortega i Gaset) Pozorište je za sve umetnosti pripremilo baroknu ideju o eklektici kao majci svih estetika, da sve može postojati zajedno – opera, avangarda, mjuzikl, fizički teatar, Šekspir, Sartr i Sofokle: sve je to pozorište – jedna celina. U naše doba, ova ideja, da je istorija umetnosti pravi izvor svake umetnosti, o baroku kao kraju svakog stila – na kraju veka, nazvana je postmodernom. I sve je to teorijski obrazloženo već u „Psovanju publike” Petera Handkea 1966. godine. Handkeov komad „Psovanje publike” uči nas da je publika glavni element pozorišta.

Sreda 28. DON HUAN Peter Handke

Krajem oktobra u restoran u ruševinama manastira Port Rojal de Šan, malo izvan Pariza, otprilike tamo gde naš prijatelj Handke u stvarnom životu skuplja gljive i šumske bobice iza svoje kuće, stiže Don Huan bežeći od nekih ljutih motociklista. Njegova priča dvojici kuvara o poslednjih sedam dana: od svadbe u Tbilisiju prošlog ponedeljka, preko lepotice koja ga je čudno pogledala u Damasku sutradan i one tri flamenko igračice u Seuti u Maroku u sredu, pa o veštici Anitri iz fjorda u Bergenu u četvrtak i Moldavki iz izloga pored kanala u Amsterdamu u petak, zaključno sa članicom KUD-a iz Guče u subotu – Don Huan „njim samim“: supa iz doline Ševrez, francusko vino i hleb sa orasima, monahinje, Žan Rasin, Jansenisti vs Jezuiti i Blez Paskal, Fedra i incest, sve u svemu: Peter Handke ili Seviljski zavodnik Molijera i Tirsa de Moline, nepravedno oklevetan za nepočinstva prema ženama, moralu i „političkoj korektnosti“… ali: ovaj roman nije napisan u odbranu Don Huana – napisan je kao samoodbrana „među javom i med’ snom“ progonjenih, bivših i budućih azilanata.

Četvrtak 29. LJUBAVNA PRIČA Puriša Đorđević

LJUBAVNA PRIČA Puriše Đorđevića je predstava po romanu o tragikomičnoj sudbini jednog diplomate SFRJ neprevaziđenih šezdesetih godina. Zabrinut da može da bude doveden u situaciju da bude ucenjen zbog svoje seksualne orijentacije, te da nevoljno izda svoju zemlju – nečuveno odbija da ide za Vašington gde je dobio posao savetnika u ambasadi. Izbačenog iz partije, iz ministarstva, iz Glavnog grada i iz kreveta svoje koristoljubive ljubavne veze – državna bezbednost ga prekomanduje u seosku školu. Kao učitelj, upoznaje učenike i njihovu čudnu narodnu poeziju, nastrane pastire koji u razgovoru sa pticama i ovcama koriste nemušte jezike, ali i avangardne seoske „lepe neme devojke“ koje se bave konceptualnom umetnošću…

Petak 30. TRIPTIHON ZA EURIDIKU Branko Miljković

Orfej, sin Tračanina Neagra, mitski pevač, svirač i pesnik. Apolon mu je podario liru sa sedam žica. Dok je Orfej pevao, jata ptica kružila su iznad njegove glave. Ribe su iskakale iz mora. Reke su zaustavljale svoje tokove. Stenje je podrhtavalo. Drveće mu je prilazilo da ga zaštiti od sunca. Sve životinje skupljale su se kraj njegovih nogu. Ubrzo posle udaje za Orfeja lepu nimfu Euridiku ujela je zmija otrovnica. Orfej nije mogao da preboli njenu smrt i stoga je sišao u podzemlje da je vrati među žive. Njegova lira pobedila je sile smrti i tamu sveta mrtvih. Eumenide su zaplakale, Kerber je ostao krotak, Haron je zaustavio svoj čamac, Iksionov točak je prestao da se obrće, Sizif je seo na kamen, Tantal je zaboravio na glad i žeđ, a Orfejeva pesma raznežila je stroge suđaje koje su već završenu nit Euridikinog života opet počele da predu. Vladari podzemnog sveta dozvolili su Orfeju da izvede iz Hada Euridiku, ali pod uslovom da se ne osvrće dok oboje ne izađu na svetlost dana. Euridika je pošla za zvucima njegove lire, ali se pred samim izlaskom iz podzemnog sveta, mučen sumnjama i čežnjom, božanski pevač osvrnuo da vidi ljubljenu suprugu i u istom trenutku izgubio je drugi put, i to zanavek.

Subota 31. RIČARD III Viljem Šekspir

„Ričard III je pali anđeo koji za svoje iskupljenje mora da kazni celokupno zlo sveta.Grbu na njegovim leđima prekriva crni plašt, crni i blještavi, države i istorije.Koturne na njegovim hromim nogama najavljuju tragediju i ispunjenje sudbine.Konj na kraju njegovog puta krilat je i vodi ga slobodan čovek. Ričmond je beli anđeo koji će dobiti u nasledstvo plašt.