Da li Vam je muka od probijanja na umetničkoj sceni? Ana Stojković

UPUTSTVO: INFORMACIJE ZA KORISNIKE_______________Tijana Petrović

Da li Vam je muka od probijanja na umetničkoj sceni?

                                      ArteFarm

Izložba Ane Stojković

28.11 – 06.12. FLU OpenLab

Pažljivo pročitajte uputstvo u bilo kom momentu ove izložbe. Ovaj tekst je moguća interpretacija ove izložbe. Pristupite izložbi na sopstvenu odgovornost, kako je opisano u ovom uputstvu, ili kako Vam je rekla umetnica ili kustos/kustoskinja.

Imate li bilo kakvih pitanja? Obratite se umetnici ili vašem kustosu.

Da li imate bilo koji od neželjenih efekata navedenih na izloženim lekovima? Obratite se umetnici ili Vašem kustosu.

Sadržaj ovog uputstva

1. Naziv
2. Koncept i Pozadina
3. Šta su ovi lekovi i za šta se koriste?
4. Humor i Reparacija
5. Širi kontekst
6. Sadržaj izložbe i druge informacije
7. Reference
8. Kolaboratori na projektu

1. Naziv

Da li Vam je muka od probijanja na umetničkoj sceni?

2. Koncept i pozadina

Kako se probiti na umetničkoj sceni?
Kako zamisliti alternativni način?
Zašto se treba probiti?
Koje „nuspojave“ prate uspešno probijanje?

Ovo su neka od pitanja kojima se Ana Stojković (in)direktno bavi kroz izložbu „Da li Vam je muka od probijanja na umetničkoj sceni?“.

Počevši od opsesivnog istraživanja sveprisutnog masovnog poverenja u instant rešenja koja se nude kroz upotrebu raznih lekova i plastičnih identiteta koji oni autorizuju, Ana nastavlja ovu praksu uz novi pristup i istraživanje. Počevši upravo od krajnje banalnog (ipak, brutalno iskrenog) pitanja: Da li Vam je muka od probijanja na umetničkoj sceni?, Ana koristi jezik farmaceutskih proizvoda i reklama, obećavajući rešenje, pre nego što je ono vidljivo. Kroz praksu spekulacije ona nudi humorističku strategiju – medikamenti za optimistično instant rešenje. Ovim nudi prostor kritike vrednosti koje su poželjne i prisutne u umetničkoj karijeri, a koje retko nalaze svoju kritiku u javnosti.

Opsesivno istraživanje medicinskih lekova i njihove opšte prisutne uloge u savremenom društvu, kao i u ličnom iskustvu, je tematika koja se proteže već godinama u praksi Ane Stojković.

Refleksija hemijskog sveta i medikamenata kao novog sakramenta se prvobitno reflektovalo kroz prizmu pejzaža. Ako se pejzaž razume kao kadar sopstvenog sveta, Ana prikazuje taj svet kao prostranstva predivnog horora koji se prostire kao permanentnost, ostavljajući posmatrača nemoćnim i efemernim. Već se u ovoj praksi pojavljuje prisutna satira jer fokus nije na uzvišenom stanju duha (kako se pojavljuje kroz istoriju umetnosti), već na shvatanju vrednosti koje postaju veće od nas. Efekat ovakvih crteža je istovremeno destabilizujući i umirujući jer moć izvesne reparacije nije u našim rukama.

Lekovi su, pre svega, aparati farmaceutskog režima, bliži konceptu dispozitiva (Fuko) nego konceptu šeme moćnih ekonomskih interesa, kako se opšte kritikuje. Lekovi služe kao ključno mesto transformacije perspektive koja karakteriše medikalizaciju, pomerajući pogled na zdravlje, prirodu i identitet sa katagoričkog na dimenzijalni okvir (Collin, 2016). Ovo znači da je fokus pomeren sa lociranja prisutnosti abnormalnih događaja na postavljanje takvih događaja na beskrajni kontinuum. S obzirom na konkretnost koju lekovi nude, na fluidnost njihove upotrebe i na plastičnost identiteta koji oni autorizuju, lekovi kolonizuju sva područja savremenog društvenog iskustva, daleko izvan medicinske sfere.

2.a Praksa spekulacije: Od uzvišenog likovnog motiva do svakodnevnog umetničkog sredstva za konzumaciju

Kroz izložbu „Da li Vam je muka od probijanja na umetničkoj sceni? Ana nudi drugačiji pristup koji menja fokus sa prikazivanja sanjive moći koje lekovi i farmacija imaju, na spekulisanje te moći kao još neverovatnije. Ukoliko lekovi nude optimizam pri preuzimanju odgovornosti lečenja na čisto hemijsku reakciju, da li postoji optimizam u zamišljaju boljki kao praktičkih problema sa kojima se umetnici susreću u svom naporu za uspešnu karijeru?

Mapiranje problema koje je potrebno „lečiti“, Ana je ostvarila kroz ekstenzivne razgovore sa drugim umetnicima, kolegama i studentima umetničke akademije (Fakultet Likovnih Umetnosti). Prvi doprinos ovoj izložbi je nastao upravo u ovom momentu – otvaranjem prostora za konverzaciju.

Dalje tretiranje rezultata koje je dobila, Ana je ostvarila kroz preuzimanje jezika farmaceutskih kompanija. Linija od preko 40 lekova satirički prikazuje krajnje idealna, instant rešenja za prisutne probleme. Reklama, koja imitira kanal preko kojeg farmaceutske kompanije interpeliraju (Althusser, 1970) individue, na jednostavan način isto tako poziva umetnike da se poistovete. Sve što je potrebno jeste jednostavna konzumacija lekova.

3. Šta su lekovi i za šta se koriste?

Serija lekova fiktivne farmaceutske kompanije ArteFarm Ane Stojković u svom dosadašnjem katalogu ima dve glavne kategorije medikamenata.

•         Lekovi za uspešno probijanje na umetničkoj sceni;
•         Lekovi za lakše podnošenje umetničke scene.

Ovi lekovi se dalje mogu klasifikovati na sledeći način:

•         Lekovi za lakše podnošenje postojeće umetničke scene;
•         Lekovi za opstanak na umetničkoj sceni;
•         Lekovi koji sprečavaju pojavu negativnih nuspojava pri prisutnosti na umetničkoj sceni;
•         Lekovi za teorijsko, filozofsko i diskurzivno razumevanje potrebno za pristup aktuelnoj umetničkoj sceni.

4. Humor i Reparacija

Kako reći ono što svi znaju, ali niko neće da kaže?

Jedan način kritikovanja aktuelne situacije umetničke scene (ovde konkretno u Srbiji), jeste radikalno odbijanje učestvovanja u seriji performativnih događaja i situacija koja se očekuju od umetnika. Ovo može biti sve, od određene virtuelne prisutnosti, političkih sklonosti do banalnih stvari poput pripadanja određenoj grupi umetničkih aktera. Do momenta kada je moguće ovo odbiti, i ujedno imati aktivnu alternativu, Ana je spekulisala „lakši“ način koji dozvoljava umetnicima da konzumacijom određenih stereotipnih vrednosti i primećenih poželjnih „nuspojava“ zauzmu svoje mesto na klupi popularnih. Mapiranjem ovih vrednosti i izlaganjem istih, Ana kroz zamišljanje strategije penetracije u umetničku scenu, daje humorističko rešenje koje istovremeno zabavlja, ali i besni i rastužuje.

Praksa spekulacije realnosti u kojoj je fetiš umetničkog uspeha obećan uz jednostavnu upotrebu lekova takođe ima i reparativno dejstvo koje nije eksplicitno pomenuto na uputstvima za lekove.

Problemi sa kojima se umetnici sreću su svakako mnogo komplikovaniji i obuhvataju ne samo umetnikovo umeće i praksu, već i političku i socijalnu realnost u kojima se ono manifestuje. A ponekad, prosto imati sreće takođe igra ulogu. Prihvatajući ovo, „Diskursanal“, zamišljeni lek za razumevanje diskursa se može činiti kao preterano uprošćen odgovor na veličinu problema, poput magije čija je uloga da zameni realnu odgovornost sa apstrakcijama koje niti magično mogu da edukuju, niti realno menjaju način na koji se socijalna interakcija dešava, niti mogu promeniti kontekst umetničke scene i njene aktuelne aktere. Ipak, ključno je zamisliti ovakvu spekulativnu praksu kao radikalnu i preko potrebnu. Ovo nije samo jer će se materijalni resursi ili nedostatak formalne podrške dokazati kao razočaravajući, suočeni sa sve većom frustracijom i zahtevom o promeni. Ovakva simbolička praksa i njeni doprinosi mogu otčepiti linije komunikacije i otvoriti prostor za zamišljanje postojanja drugačije realnosti.

Ova izložba takođe prati Kantovsku estetiku jer juri za onim što još uvek ne postoji, a što može biti konstruisano.

5. Širi kontekst

U neku ruku, savremenost u kojoj trenutno živimo podrazumeva hemijski svet, gde se sve, od bola do zadovoljstva do preživljavanja, može oblikovati sa legalnim i ilegalnim drogama. Ako se uzme pod obzir da mnogi ljudi žive na dnevnom koktelu prepisanih medikamenata, ili da mnogi drugi konzumiraju ovo na svoju ruku i zadovoljstvo, nastanak farmaceutske umetnosti (pharma art) se čini kao potrebni komentar na ove brige. 

Farmaceutski poduhvat kanadske umetnice Dane Vajs (Dana Wyse) pod nazivom Jesus Had a Sister Productions, počevši još 1996, je lansirao oko 250 lekova. Ovi “magični” medikamenti su specijalizovani za instant-medicinu, dehidriranu svemirsku hranu, špijunsku opremu, nevidljive stvari i džepno oružje za revoluciju. Ova fiktivna kompanija se vodi fantastičnim obećanjima reklama i pop psihologijom i kao zaključak nudi ideju o instant ličnoj promeni. Ukratko, kako Vajs sama opisuje, u pitanju je filozofski rad u toku, koji obuhvata svaki aspekat života, od satiričkih odgovora na političku realnost do dostizanja sanjivih ideala.

Još jedan primer iz sveta komercijalne umetnosti je Damijan Hirst (Damien Hirst) koji sa radom My Way (2002) opisuje poduhvat koji prati praktični model farmaceutskok biznisa, odgovarajući na industrijsku proizvodnju i njihovu potražnju. Izgledom savršene minimalnosti rafova kabineta, pretpostavlja oltarsku sliku moderne medicine. Ovime Hirst privlači aluzije na medicinu kao alternativni organizovani sistem verovanja, sa medicinskom naukom koja zauzima poziciju nove crkve, i pilulama koje oličavaju novu vrstu sakramenta. My Way je komentar na društvo koje slepo veruje medicini, bez obzira na potencijalnu otrovnost sadržaja, koja se verno razume kao bezazlena. Kao zaključak se može izvesti činjenica da savremeno društvo daruje slepo verovanje modernoj medicini, dok se moći koju umetnost može imati u svojoj ulozi i svakodnevnom životu pristupa skeptično, ako se uopšte i pristupi. 

Džoana Rajkovska (Joanna Rajkowska) se bavi hemijskom realnošću kroz svoje jezive bele skulpture pušaka napravljenih od epoksija i lekova protiv bolova. Glavni problem i pristup koji ona zauzima je suočavanje sa skupom uznemirujućih i istorijski zamagljenih zloupotreba naučnog znanja i moći. 

Unutar ovog šireg konteksta, trajektorija prakse Ane Stojković dodaje još jedan pogled na problematizovanje i lociranje uloge koju farmaceutska industrija ima, ili koja se može zamisliti da postoji.

6. Sadržaj izložbe i druge informacije

•         Preko 40 lekova
•         Video – reklama koja promoviše ove fiktivne komercijalne proizvode
•         Performans Ane Stojković i Dunje Belić
•         "Lampill", objekat u prostoru, 48x15x15, 2021.

7. Reference

"The Confession of the Flesh" (1977) interview. In Power/Knowledge Selected Interviews and Other Writings (ed Colin Gordon), 1980: pp. 194–228.

Collin J. On social plasticity: the transformative power of pharmaceuticals on health, nature and identity. Sociol Health Illn. 2016 Jan;38(1):73-89. doi: 10.1111/1467-9566.12342. Epub 2015 Sep

Althusser L. Idéologie et appareils idéologique d'État (notes pour une recherche). La Pensée. 1979 : 69.

Kant, I. The Critique of Judgement. Macmillan, 1892.

Wyse, D. Jesus Had a Sister Productions. 1996. Web: https://danawyse.com/jesushadasisterproductions/ accessed: 27.11.2023. at 20:05

Hirst, D. The Complete Medicine Cabinets, exh. cat., New York, L&M Arts, 2010 (illustrated in colour, p. 178).

8. Kolaboratori na projektu

Ovaj projekat je ostvaren uz pomoć više ljudi.
Ivanja Todorović – glavni protagonista video reklame
Jovana Trfuljesko - kustoskinja u video reklami
Ivan Mihailović - naracija video reklame
Aleksandar Jovanović – kamera
Luka Zlatanov - asistent kamere
Dimitrije Popović – produkcija i video montaža

Ljudi u galeriji (u video reklami):
Živana Mijailović
Iva Dimitrijević
Jelena Rendulić
Sara Labudović
Sofija Stevanović
Ivana Kiprijanović
Andrija Vranić
Stefan Jovanov
Filip Savković
Uroš Dmitrović
Lazar Dmitrović
Dunja Belić - performans na otvaranju izložbe

*
Ana Stojković, rođena u Beogradu 1993. godine. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu završava osnovne akademske studije 2020. i master studije 2022. godine, u klasi profesora Dobrice Bisenića, na odseku slikarstva. Trenutno je na drugoj godini doktorskih studijama na matičnom fakultetu, gde ima zvanje istraživača-pripravnika.

Do sada je ostvarila 3 samostalne izložbe: dve pod nazivom “Pre upotrebe pažljivo pročitajte uputstvo” u Beogradu u BLOK Galeriji i u Novom Sadu u Malom likovnom salonu KCNS, 2022. godine i izložbu sa Janom Stojanović “Noosfera”, u Galeriji 73, 2023. godine i autorski projekat "Da li Vam je muka od probijanja na umetničkoj sceni?" u prostoru FLU OpenLab, 2023. godine. Zajedno sa Dunjom Belić je koautorka projekta "IzložiSe" realizovanom u umetničkom prostoru U10, 2024. godine. Učestvuje na raznim kolektivnim projektima i izlaganjima.