Antifestival 2K+: Frise Lumière (PT) + Werckmeister ansambl

Frise Lumière je projekat Ludovika Gersta, portugalskog umetnika, muzičara i kompozitora. Kompozicije bazira na radu na električnom basu, ističući harmonijske melodije, ritmičke i perkusivne elemente instrumenta. Projekat je nastao iz niza radnih sesija, saradnji i istraživanja sa plesačima, umetnicima i dizajnerima tekstila, pre nego što je postao čist solo projekat. Iza sebe ima dva albuma „Bisou Genou“ i "Ambo" koja predstavljaju sonično i minimalističko istraživanje prepariranog električnog basa.
https://friselumiere.com/en/artiste/frise-lumiere/
https://friselumiere.bandcamp.com/album/ambo



* *
Markus Eichenberger / klarinet
Carl Ludwig Hübsch / tuba
Etienne Nillesen / proširene tehnike doboša
Philip Zoubek / Moog sintisajzer

Werckmeister (CH/DE/NL/AT) je nastao iz dugogodišnje saradnje Markusa Eichenbergera i Carla Ludwiga Hübscha, koji su se prvi put susreli, i muzički i lično, na Human Noise Congress-u u Vizbadenu 1994. godine. Od tada su se iznova sastajali u različitim projektima, poput Eichenbergerovog Domino Orchestra ili Hübschovog Ensemble X.

U martu 2016. godine osnovali su Werckmeister zajedno sa Philipom Zoubekom – svestranim mladim pijanistom sa neverovatnim sluhom, koji se ovde pojavljuje na elektronskom sintisajzeru, i sa afirmisanim perkusionistom Etienneom Nillesenom, čija je tehnika sviranja više tonska nego ritmička.

Instrumenti u ovom kvartetu teško da bi mogli biti raznovrsniji. Ipak, u harmoniji se razlike povlače u drugi plan i nastaje muzika izuzetne osetljivosti i bogatog tonaliteta. Ona slušaoce uvodi u neobičan spektar sistema štimovanja instrumenata, poznatih kao temperamenti u okviru improvizovane muzike.

Naziv Werckmeister odnosi se na muzičara i teoretičara Andreasa Werckmeistera, koji je 1691. godine objavio knjigu Musicalische Temperatur (Muzički temperament), otvarajući put ka novom sistemu štimova instrumenata.

„Naše glavno interesovanje u toku izvođenja ogleda se u sistematskoj metamorfozi zvučne mase. Muzika može prolaziti kroz dimenzije redukcionizma bez tonova i neumoljive buke. Ipak, unutrašnja težnja ka atmosferičnim preobražajima iznenada otkriva fragmente onostranih melodija, bizarne dijaloge u formi pitanja i odgovora, ključale zvučne tečnosti, vazdušne turbulencije, klastere dovoljno dugo održavane da prerastu u disonantne drone. Instrumentalne linije mogu se pratiti zasebno, u duetima ili trijima, ali pravi trenutak improvizovanog solipsizma nigde nije prisutan. Glasnoća se neprestano menja, a muzičari su sposobni da iz ppp pređu u fff u deliću sekunde, ukoliko to požele.

Osim nekoliko neugodnih kašljeva koji remete atmosferu (kao i uvek, neizbežno u trenucima najtiših i najsuptilnijih pasaža), album pozdravlja pažljivog slušaoca i nagrađuje ga iznova i iznova. Puno burnih zbivanja, dovoljno nesvakidašnjih i bizarnih trenutaka da se izbegne predvidljivost, kao i cenjeni delovi gotovo nepokretne tenzije.”
Massimo Ricci (Touching Extremes, februar 2021)