Transformacija Anahate: Jana Stojaković

Izložba Jane Stojaković pod nazivom „Transformacija Anahate“ biće otvorena u sredu 3. septembra, u 19č, u Parobrodu.

Izložba "Transformacija Anahate" nastavak je projekta Vrt uživanja ili prokleta avlija predstavljenog u KC Gradu 2023. i specifična je po tome što ima dva dela: prvi deo se otvara 3. septembra i traje do 16. septembra kada počinje drugi deo koji ostaje u prostoru do kraja meseca.

Ovaj projekat, sa jedne strane, predstavlja kritički osvrt na ekološke i socijalne posledice sve masovnije hiperproizvodnje/potrošnje koja globalno utiče, kako na izgled i stanje same planete, tako i na međuljudske odnose. Sa druge strane, on problematizuje različita društvena pitanja suočavajući nas sa ozbiljnim izazovima današnjice koji deluju sve teže rešivi.

Centralni narativ koji se pojavljuje na serijalima slika Jane Stojaković, prisutan je i ovde kroz AI animacije. Nepravda klasnih razlika prenesena je na postčovečanstvo genetički ukršteno sa životinjama prema ekonomskom statusu: najsiromašniji su ljudi-bubašvabe, srednja klasa ljudi-pacovi, dok elitu čine ljudi-divlje svinje. Animacija Opstanak simbolično oslikava svirepost postljudskih klasnih odnosa dok pitanje ekologije ostaje zajednički imenitelj.

U ovoj postavci, slično kao u prethodnom projektu, zagađena, neplodna zemlja, predstavljena je otpadom, ali se on, ovog puta proširuje i na zidove galerijskog prostora poprimajući organski karakter- može se reći da količina otpada nekontrolisano raste, postajući skoro entitet za sebe. Bodljikavom žicom i električnom ogradom omeđeni „vrt“ sa kukuruzom, pšenicom i sojom, kao simbolima hrane na kontinentima/silama Amerike, Evrope i Azije, govori u prilog socijalnim podelama i borbama za teritorije i za sve dragocenije i sve manje dostupne resurse, o čemu svedoče i trenutni ratovi (Ukrajina, Gaza).

Dok nadzorna kamera snima zaštićenu zonu, posetioci se mogu staviti u ulogu onih sa druge strane „vrta“ kojima preti električni udar ukoliko se približe ogradi ili pak stražara koji na ekranu prate i čuvaju tuđe posede. U animaciji policajca, čoveka-pacova, može se čitati problem represivnog aparata nastalog u sprezi države i kapitalista, i podcrtavanje klasnih razlika ali se neumitno kao tema nameće glad, bilo kao posledica siromaštva, rata ili klimatske katastrofe.

Rad upućuje na neizbežnu međuzavisnost klasa, kao i mogućnost da se „stvari drugačije postave“. Upravo drugi deo, odnosno nastavak izložbe, pruža varijantu potencijalnog razrešenja.