Sila je sa nama: Miladin Otović

Umetnička zrelost i sila su prve asocijacije pri susretu sa slikama Miladina Otovića. Dosledan i monolitan u izrazu, on je svoje delo gradio postojanim i sigurnim korakom tokom četvrt veka samostalnog izlaganja. Može se reći da je on dugo jedan od prvih i vodećih delatnika u preporodu figuracije na stvaralačkom polju Srbije, te je time, paradoksalno, i tradicionalan i avangardan u isti mah. Umetničkim kolebanjima i lutanjima, koja bi za nekog drugog autora mogla biti i kvalitet, kod Otovića nema mesta, bar kad je u pitanju konačni izgled. Sa druge strane, pak, njegove slike su sve samo ne predvidljive: sasvim autentičan i osoben spoj motiva i simbola uvek iznova iznenađuje posmatrača. Hrišćansko i pagansko, čedno i puteno, nežno i nasilno, intimno i veličanstveno tako su isprepleteni, da se pojavljuju kao neraskidiva i organska celina.

O nekom eklekticizmu i postmodernističkom kombinovanju citata ovde nema ni govora. Skoro da je, po metodi apofatičkog bogoslovlja, lakše reći kakve Otovićeve slike nisu, nego kakve jesu. Nema jeftinih trikova i plitkih dosetki, nema lažnog sjaja niti glumljene lakoće stvaranja. Taman kada bi trebalo da neko delo šokira - ono uspokoji, na granici da zabrine - ono osokoli, na pragu da sablazni - ono uzvine u metafizičke visine i porine u duhovne dubine. Poznato i prepoznatljivo se na Otovićevim slikama venčava sa tajanstvenim i novim, vodeći posmatrača ka dvostrukoj spoznaji: svako delo savršeno izražava svog autora, ali istovremeno svako ima i neku svoju, posebnu „ličnost“. U opštem utisku celine koji se hvata odmah i u magnovenju, svakoj slici, pak, mora se pristupiti posebno, ako se sa njom želi stvarni susret. To od posmatrača zahteva da izdvoji posveti svoje vreme autoru i njegovim čedima, jer je i on sam tako stvarao: ništa ne asocira na „gotov proizvod“, ničega nema „na brzinu“. A u ambijentu koji jedna Otovićeva izložba čini, njegovo suvereno gospodarenje slikarskom materijom izaziva strahopoštovanje. Sazvučjima boja, tehnikom i teksturom, njegove slike znaju katkad da deluju i teško, ali zato kao da njima ništa loše ne može da se dogodi, jer su snažne. U tome ima mnogo utehe i ohrabrenja za savremenog posmatrača, isuviše varanog i mrcvarenog od strane savremenih mediokriteta i opsenara: dobro je znati i videti da neko tako ume i voli da radi, kao što je to Miladin Otović.

Oliver Tomić