PSEUDOSENKE :: Jana Jovašević

Otvaranje: četvrtak, 11. april, 19 h

Umetnička praksa i radovi Jane Jovašević na vizuelno direktan, a pristupom obradi teme suptilan način, komentarišu i kritički se bave intimnim temama čovekovog delovanja i ljudskih odnosa. Odstupajući od banalizacije i senzacionalizma, u čije područje se danas lako može zalutati, radovi Jane Jovašević mogu se tumačiti i sagledavati kroz pojmove: simbol, seksualnost i smrt. Ovi pojmovi, diskurzivno mnogostruki i vrlo širokog značenjskog područja, međusobno su povezani i prisutni su kao glavne teme ili podtekstovi njenih radova, koji nastaju i razvijaju se u različitim medijima.

Simbol

Istražujući ulogu simbola, značenja koja oni imaju i njihovu promenljivost, umetnica u svojim radovima problematizuje simbol kao stvar kolektivnog. Simboli koje koristi i kojima kritički pristupa postaju predmet njenog rada tako što ih pozicionira da kod posmatrača izazivaju smeh, osećaj nelagode, šokiranost, na taj način problematizujući i sama ta osećanja i asocijacije koje se kod publike javljaju. Jedan od dominantnih simbola u radovima Jovašević jeste falus. Koristeći falus kao prevashodno muški princip, umetnica ispituje značenjske slojeve i povezanost muškog i ženskog principa, težeći ka celovitosti i koherentnosti. U radu „Za Bataja”, penisi su oblikovani tako da mimetički oponašaju crve, žive u zemlji i vezani su za nju. Zemlja kao ženski i penisi kao muški princip su međuzavisni, težeći po Batajevoj ideji „za koherentnom celinom”.

Seksualnost

Kao drugi važan pojam u radovima Jane Jovašević, seksualnost se višeznačno preispituje i sagledava kroz simbole, telesnost i intimne međuljudske i međurodne odnose. U radu pod nazivom „Siren”, određivanjem rodne i polne uloge po principu performativnosti Džudit Batler i definisanjem tela kao muškog ili androgenog, autorka pridavanjem, tačnije oduzimanjem tradicionalno uvreženog roda mitološkom biću, problematizuje rodnu kategorizaciju drugog tela. Objektifikovano i izmenjeno, perceptivno postavljeno u izmenjeno stanje, u fizičku distorziju, „Siren” zapravo postaje svojevrstan totem, čijom se desubjektivizacijom i isticanjem njegove seksualne uloge fetišizuje telesnost. Koristeći lateks i tradicionalnu tehniku vezivanja šibari, umetnica direktno ukazuje na seksualan aspekt drugog tela, preispitujući seksualizaciju drugog i promenu paradigme i značenjskog sloja ovih elemenata. Ako prihvatimo tezu Žorža Bataja da je erotizam paradigma slobode koja prevazilazi granice individualnog, onda radove umetnice možemo shvatiti kao delatnike koji orbitriraju u okvirima tih prostora slobode, istražujući kolektivnost.

Smrt

Pojam smrti u radovima Jane Jovašević deluje u nekoliko pravaca i okvira. Sa jedne strane, radovi su u dijalogu sa tezom Žorža Bataja o povezanosti smrti i erotizma, tačnije smrti i seksualnosti. Sa druge strane, smrt se može javiti i kroz ideju Pola Tiliča o smrti simbola. Na kraju, pojedini radovi deluju u pravcu smrti ideje. Ako stanje smrti ideje posmatramo kao konstantu, autorka se u video radu „Loše ideje loše gore” na vrlo svesno autoironičan i samokritičan način bavi tim stanjem, humorizuje ga, koristeći ritualnu praksu spaljivanja i libacije, žrtvujući sopstvene ideje. Takvo ritualno spaljivanje ideja može se povezati sa običajem spaljivanja odeće preminule osobe, koji predstavlja simboličan kraj, ali na metafizičkom nivou i novi početak.

Mirko Kokir

-

Jana Jovašević (1995) je završila osnovne i master studije vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Radoša Antonijevića i Mrđana Bajića. Dobitnica je nagrade „Vladeta Petrić Vajar” i Erazmus stipendije na Nacionalnoj visokoj školi lepih umetnosti u Parizu. Bila je učesnica međunarodne multimedijalne likovne kolonije u Tršiću (2022.), kao i umetničke rezidencije „Tropical lab17” pri Umetničkom koledžu LASALLE u Singapuru (2023). Izlagala je samostalno (Šok galerija, Novi Sad; USlLJS Kornjača, Beograd) i grupno („Masterpieces V”, Umetnički prostor U10, Beograd; „Plava izložba”, Muzej savremene umetnosti, Beograd; „Inter/Akcija2023”, Salon muzeja grada Beograda, Beograd; Kamena kuća, Banja Luka; „Stavovi i forme 02” Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad...).
Neke od tema koje adresira u svojim radovima su teme telesnosti, čulnosti, putenosti, zadovoljstva, cenzure, seksualnosti. Pitanje simboličke vrednosti zarobljene u predmetu, banalizovanje i hipersekualizacija i autoaproprijacija heteronormativnog ponašanja su takođe jedne od glavnih tema u njenom stvaralaštvu.