Promocija 11. broja časopisa „Književna fantastika“

Promocija 11. broja časopisa „Književna fantastika“ održaće se, u okviru projekta „Isidora nas sluša“, u četvrtak 28. avgusta 2025. (19h), u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Senjak).

Na promociji će govoriti saradnici časopisa: Aleksandra Vukelić, Dragana Bošković, Mateja Matić, Nemanja Ćalić, Miloš Mirković i urednik Dragoljub Igrošanac. Razgovor sa učesnicima vodiće autorka projekta „Isidora nas sluša“, Laura Barna.

Novi broj „Književne fantastike“ simbolično je posvećen američkom piscu naučne fantastike Frenku Herbertu i njegovom životnom delu „Dina“ (1965), kultnom ostvarenju koje je po objavljivanju steklo veliku popularnost među mladima, a čija aktuelnost živo traje i danas, o čemu svedoče brojne filmske i televizijske adaptacije, ali i interesovanje kritičara i teoretičara.

Tematski blok čine prilozi istaknutih domaćih i svetskih proučavalaca književnosti Ilije Bakića, Marka Vojnovića, Kare Kenedi i Danijela Imervara. A pored priloga o Frenku Herbertu, novi časopis donosi priče dvojice dobitnika „Svetske nagrade za fantastiku“ Džefa Vandermera i Džonatana Kerola, kojima se pridružuju i dva talentovana domaća autora Milan Kovačević i Miloš Petrik.

Rubriku posvećenu intervjuima čine razgovori sa ovogodišnjom dobitnicom „Svetske nagrade za fantastiku“ Tananariv Du – jednom od najistaknutijih predstavnica savremene afro-američke scene fantastike i velikim borcem protiv rasizma – i Džonatanom Kerolom u kome nam ovaj izuzetni stilista otkriva zašto je poezija, a naročito poezija Čarlsa Simića, važna za njegovo prozno stvaralaštvo.

U esejističkom delu časopisa, zastupljeni su tekstovi najpoznatijeg srpskog teoretičara horor žanra u književnosti i na filmu Dejana Ognjanovića, koji piše o osavremenjivanju gotskih principa u delima majstora horora Klajva Barkera. Japanskom horor književnošću bavi se japanolog Mateja Matića.

Nemanja Ćalić je autor opširnog teksta napisanog povodom 150 godina od rođenja i 75 godina od smrti velikana svetske fantastike, Edgara Rajsa Barouza. Dragana Bošković analizira žanr distopije u književnosti i na filmu s naglaskom na njenu istorijsku evoluciju i društveni kontekst. A esejistički blok zatvara analitički osvrt Aleksandre Vukelić na gotičke elemente u romanu „Jestiva žena“ Margaret Etvud.

Tu su i tekstovi o preplitanju fantastične književnosti sa drugim medijima i umetnostima. Nastasja Pisarev piše o video igri „Cyberpunk 2077“, njenim narativima i ukorenjenosti u estetskom i idejnom svetu rodonačelnika kiberpanka, Vilijema Gibsona. U nešto neformalnijem tekstu, Milan Kovačević obrađuje temu prisustva poetike H. F. Lavkrafta u hevi metal muzici, dok nam kulturološki esej Viktora Tanaskovića, predstavlja Novu Englesku kao centralni geografski pojam savremenog horor žanra.

Poslednji segment časopisa donosi pregršt prikaza aktuelnih izdanja objavljenih u Srbiji tokom protekle dve godine. O odabranim delima pišu: Ilija Bakić, Filip Rogović i Violeta Stojmenović.

Časopis „Književna fantastika“ plod je saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva.

Ulaz na promociju je slobodan.