Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole

Otvaranje izložbe „Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole“ u Muzeju afričke umetnosti 

Izložba „Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole“ biće otvorena u petak, 16. maja u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.

Ova izložba osvetljava fascinantnu i nedovoljno poznatu priču o međunarodnoj tehnološkoj saradnji između tri članice Pokreta nesvrstanih – Jugoslavije, Kube i Angole – tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka. U fokusu je IMS Žeželj sistem prefabrikovane gradnje, inovativna skeletna konstrukcija od betonskih stubova i tavaničnih ploča povezanih čeličnim kablovima, koju je 1957. godine patentirao inženjer Branko Žeželj u beogradskom Institutu IMS.

Prefabrikovana gradnja prvobitno se razvijala kao izraz kolonijalne ekspanzije. Među najranije primere spadaju prenosive kolonijalne kuće koje su se iz Engleske slale u Australiju, prefabrikovane gvozdene zgrade koje su se tokom Zlatne groznice izvozile u Kaliforniju, kao i trgovačke postaje transportovane u Zapadnu Afriku. Prefabrikovana tehnologija tako je olakšavala imperijalno širenje brzim naseljavanjem udaljenih teritorija pod evropskom kontrolom.

Razmena tehnologije IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole reorganizovala je ovu kolonijalnu „geometriju moći“. Umesto da se slede uobičajeni jednosmerni tokovi od imperijalnih centara ka periferijama, takvom razmenom nastao je jedan višestruko isprepletani trougao tehnološke solidarnosti kroz koji se tehnologija prilagođavala lokalnim uslovima i potrebama, postajući zajednički proizvod. Time je tehnologija kolonijalnog porekla transformisana u sredstvo postkolonijalnog razvoja.

Kustosko-autorski tim izložbe čine Vladimir Kulić, Vesna Pavlović, Jelica Jovanović, Fredo Rivera, Ana Knežević i Emilia Epštajn. Tokom 2023. i 2024. godine autori su na Kubi i u Angoli dokumentovali zgrade nastale opisanom tehnološkom razmenom i razgovarali s njenim učesnicima. Kroz fotografije, arhivski materijal i video-intervjue s arhitektama i inženjerima iz sve tri zemlje, ova izložba istražuje kako je „trougaona solidarnost“ stvorila trajne veze između kontinenata. Iako je ambiciozna vizija alternativnog svetskog poretka na kraju posrnula devedesetih godina, betonske građevine koje je ona omogućila i dalje opstaju. U njima i danas žive hiljade porodica, što predstavlja svedočanstvo trenutka kada je tehnološka razmena poslužila oslobođenju, a ne dominaciji.

Prvo javno vođenje biće održano u nedelju, 18. maja u 11h, sa Vesnom Pavlović.

Izložba će biti postavljena do septembra 2025. godine. Više na mau.