Polihromija u kamenu: Tatjana Karavelić

Polihromija u kamenu

Izložba skulptra

„...Čitav rečnik simvola ne bi bio dovoljan da ustanovimo Tatjanino imagološko fino, taktilno skulptorsko tkanje: autentičnost, ponavljanje, istina, svetlomrcanje, prerušavanje, blasfemija, slabost, snaga...Kamena i čulna otkrića Tatjane Karavelić tvore snažnu celinu u koju je utkano temeljno poznavanje istorije polihromije. Povezivanjem čula u jedinstven doživljaj, posmatraču se predaje siguran ključ za otključavanje osećajnosti: sinestezija ili kamene vibracije duše.“1

Polihromija kao pojam se odnosi na višebojnost i kroz istoriju umetnosti je zastupljena putem kolorisanja vajarskih površina ali kao i kombinovanje različitih industrijskih materijala prilikom ostvarivanja umetničkog entiteta. Višebojnost, u ovom slučaju, predstavlja skulptorski diskurs koji je ishod ispitivanja međusobnog delovanja boje i forme trodimenzionalnih okvira, kao i proučavanja kamena kao materijala sa geološkog aspekta tako da boja doprinosi dimamičnosti vizualne opservacije. Praktične realizacije su nastale integrisanjem, spajanjem i preklapanjem kamenih materijala koje su različitih geneza u zasebne trodimenzionalne celine, čime se ostvaruje polihromija u skulpturi.

Uopšteno, umetničke forme od kamena se realizuju sistemom oduzimanja masa, dok se u ovom radu, koncetriše i na sistem dodavanja u prirodnom materijalu. Prikazi apstraktnih sadržaja svedeni su u jedinstveni likovni jezik koji se referira na duboko promišljene i proživnjene oblike pročišćenih opisa u kamenu. Forme između ostalog asocijaciraju na kolektivno i individualno pamćenje iz prirode i prošlosti, oživljavajući memorisane slike u skulpturi. Veza između čoveka i kamena odavno je zapisana u kolektivnom pamćenju, prirodni geološki oblici, može se reći, podsvesno utiču na koncipiranje umetničke forme u skulpturi. Moguće je da je to posledica kolektivnog sećanja i to važi ne samo za ovaj umetnički rad već i za šire smislene umetničke prakse, naročito pri realizovanju apstraktnih, organskih i neorganskih formi. Sa tim u vezi, formiranje i kreiranje umetničkog izraza se većinom prenosi iz prirode, odnosno ovaj rad se ogleda na prirodne procese.

Ne realizuju se forme samo od produkta prirode i na temeljima destrukciji iste, već u korelaciji umetničke intervencije i dejstva prirode. U ovom projektu, uklapaju se već formirane, prirodne stene, različitih geoloških struktura sa ciljem obrnutog pravca delovanja. Naime, uzimajući od prirode, spajanjem nespojivog i vraćanje u prvobitno okruženje, kako bi ista nastavila stvaranje iznova i razvijanje

1 J. S. Ćirić, ”Sinestezija ili kamene vibracije duše”, u: Doktorski umetnički projekat, Polihromija u kamenu – Izložba skulptura, Galerija RTS-Klub, Beograd, 2021, 1, 2.

potencijalno novog produkta. U tom kontekstu, ukoliko se ovakav skulptorski sklop postavi u eksterijerno okruženje, kroz određeni vremenski period bi delovali prirodni agensi koji povoljno utiču na prespajanje materijala različitih geneza i time bi se ostvarila homogena, kompaktna, umetnička forma u jedinstvenom kamenu.

Koncept „Polihromija u kamenu“ ukazaje na važnost poznavanja materijala, primera iz prošlosti, vežnosti geneze skulptorskog izražavanja kroz istoriju umetnosti, a sve to sa ciljem stvaranja rezultata koje se nalazi na suprotnoj strani onoga što je do sada bilo poznato pod terminom polihromija. Jedan proces višebojnosti u skulpturi, koji je trajao više hiljada godina i bio vezan za čovekovo delovanje na kamen, ovim radom zapravo je vraćen na početak, odnosno predstavljen je reverzabilni proces polihromije, u kojem krajnji rezultat nije vezan za ljudsko-umetnički faktor, već je polihromija nastala delovanjem prirodnih agenasa. Na ovaj način skulptorski opus je konceptualno osmišljen, reinpretiranjem tradicionalnih umetničkih modela, zapravo je predstavljna umetnost ne kao umetničko-stvaralački čin i produkt, već kao osnovni prirodni proces.

Dr um. Tatjana Karavelić

Kratka umetnička biografija:

Tatjana Karavelić, rođena 1991. godine u Užicu. Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu upisala je 2010. godine. Diplomu primenjeni umetnik na odseku Primenjeno vajarstvo stiče 2014. godine, a 2015. završila je Master studije na istom fakultetu. 2017. godine upisala je doktorske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, studijski program – Primenjene umetnosti i dizajn. 2022. godine odbranila doktorsko-umetnički projekat na temu „Polihromija u kamenu – Izložba skulptura“ i stekla zvanje doktora umetnosti.

Od 2016. do 2023. godine je bila u statusu samostalnog umetnika, član je ULUPUDS-a i ULUS-a. Nagrađivana je više puta na nivou fakulteta i nakon studija kao samostalni umetnik na kolektivnim izložbama i konkursima u oblasti skulpture. Do sada je realizovala pet samostalnih izložbi skulptura u kamenu u Užicu, Beogradu, Golupcu, Despotovcu i Smederevskoj Palanci. Izlagala je na mnogobrojnim kolektivnim izložbama u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Bila je učesnik brojnih likovnih kolonija i međunarodnih simpozijuma. Ostvarila je stručan doprinos u nekoliko projekata finansiranih od strane Republike Srbije. Istakla se kao autor i organizator umetničkih kolonija, kao i međunarodnih, kolektivnih izložbi.

Autor je preko dvadeset izvedenih i postavljenih skulpturskih rešenja, reljefa, spomenika, portreta, skulptura galerijskog formata i većih dimenzija koje se nalaze u kolekcijama i javnim površinama eksterijera i enterijera u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj.

Od 2017. godine je angažovana kao Saradnik u nastavi, dok od 2022. godine učestvuje u nastavi kao Predavač van radnog odnosa u okviru odseka Primenjeno vajarstvo Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Od 2023. godine je doprinosila kao Spoljni stručni saradnik za obavljanje poslova vezanih za koordinaciju komisija za Likovnu kulturu i pripremu nastave i učenja za obrazovne profile u području rada Kultura, umetnost i javno informisanje, dok je od septembra 2023. godine angažovana kao Samostalni stručni saradnik pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu. Od 2024. godine je angažovana u službi RTS baština i kulturna produkcija – Galerija RTS, Radio Televizija Srbije u Beogradu.

Kontakt: 060 / 011 – 5091; tatjana.karavelic@hotmail.com

Internet adrese:

https://www.instagram.com/tatjanakaravelic

https://www.facebook.com/TKaravelic

https://www.behance.net/TatjanaKaravelic