Ljudi u tuđim prostorima: Efim Graboj i Slađana Petrović Varagić

Izložba Ljudi u tuđim prostorima je kolaborativni rad umetnika Efima Graboja i kustoskinje Slađane Petrović Varagić i predstavlja deo programa izlagačke sezone Šok ZaDruge (Multimedijalni centar Led Art) 2024. godine koja je podržana od strane Gradske uprave za kulturu Novog Sada.

***
Biografije:

Efim Graboj

Efim Graboj, rođen 1989. u Kazanju, Rusija, emigrirao je u Izrael sa 10 godina. Završio je Steve Tisch školu Univerziteta u Tel Avivu. Graboj pristupa filmu kao činu isceljenja i transformacije. Njegov rad integriše elemente terapije, šamanske prakse, poezije i misticizma, koristeći film kao oruđe za lečenje, samootkrivanje i izražavanje.

Rani kratki filmovi Efima Graboja osvojili su brojne nagrade na međunarodnim filmskim festivalima, postali su viralni na internetu i predstavljeni su u muzejima savremene umetnosti.

Njegov kratki dokumentarni film Dolina vladara iz 2019. nominovan je za IDA Award (International Documentary Association’s Best Short Film award).

Godine 2020, njegov debitantski dugometražni film, Rat Raje Sinicine, dobio je priznanje, osvojivši više međunarodnih nagrada, uključujući najbolju režiju i najbolju fotografiju na DocAviv Festivalu. Pored toga, Izraelska asocijacija za dokumentarni film dodelila je ovom ostvarenju dve nagrade – za najbolji debitantski film i najbolju kameru, a Ruska asocijacija dokumentarnog filma i televizije nagradila ga je posebnom nagradom za umetnička dostignuća u dokumentarnom filmu.

Njegov drugi dugometražni film „Laži koje sam sebi rekao“ premijerno je prikazan na međunarodnom filmskom festivalu DocAviv 2023, gde je osvojio nagrade za najbolju režiju i montažu. Film je od tada prikazan širom sveta, kao i na Međunarodnom filmskom festivalu u Šangaju u Kini.

Od 2020. godine, Graboj je takođe vodio grupne sesije video terapije, kroz metod koji je razvio, koristeći audiovizuelno pripovedanje kao katalizator za svest i samootkrivanje.

Osnovao je Umetničku rezidenciju Vice Versa Triangle u selu Gardinovci u Srbiji 2021. godine Ova rezidencija stvara okruženje za kulturnu razmenu i društvenu transformaciju.

Graboj živi između Izraela i Srbije. Od 2019. godine, angažovan je kao mentor na Interakcija: studentskom filmskom kampu.

Slađana Petrović Varagić 

Kustoskinja, producentkinja i menadžerka u kulturi. Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu (2001), a potom magistrirala na Studijama filma i medija na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu (Srbija). Od 2006. godine je članica Nezavisnog filmskog centra Filmart, koji realizuje brojne projekte u oblasti filma i vizuelne umetnosti. Od 2022, angažovana je kao izvršna direktorka Interakcije (www.interaction.rs).

Aktivna je kao autorka, kustoskinja i producentkinja brojnih projekata, izložbi i umetničkih dela iz oblasti savremene vizuelne umetnosti i filma. Radi kao mentorka i konsultantkinja u različitim programima, kao i istraživačica u oblasti vizuelnih umetnosti i filma. Za svoj rad nagrađena je sa nekoliko značajnih nagrada – jedna od njih je Nagrada Lazar Trifunović za likovnu kritiku i teorijsko sagledavanje savremene vizuelne umetnosti u štampanim i elektronskim medijima u Srbiji 2021. godine. Članica domaćih i međunarodnih udruženja: AICA – Međunarodno udruženje likovnih kritičara –Sekcija Srbije, NUNS-a i radne grupe EU – Art Rights Justice.

***

Tekst o izložbi:
Novi dom

U svetu trenutno ima 120 miliona ljudi koji su prisilno napustili svoje domove što predstavlja istorijski maksimum, nakon niza godina porasta ovih brojki. Fenomen prisilnog raseljavanja ljudi – migracija usled rata, nasilja ili prirodnih nepogoda – jedan je od ključnih izazova sa kojim se sučava savremeni svet. Izložba Efima Graboja „Ljudi u tuđim prostorima“ bavi se temom izmeštanja, raseljavanja usled rata i otkriva ljude i njihove sudbine koji stoje iza cifara i statistika različitih izveštaja – njihove traume, strahove i težnju da za sebe i svoje bližnje pronađu novi dom.
Šta znači napustiti dom? Može li se dom naći ili izgraditi na drugom mestu? Ako je dom  emocionalno utočište, mogu li se rane nastale prilikom gubitka takvog utočišta zaceliti? Može li se osećaj pripadnosti i stabilnosti koji pruža dom pronaći na drugom mestu? Napuštanje doma predstavlja gubitak nečega mnogo važnijeg od krova nad glavom – gubitak sigurnosti i identiteta. Koliko je dug proces isceljenja? Ima li isceljenja?

Kroz tri dokumentarna video rada, Efim Graboj predstavlja tri različita sveta, tri okruženja, tri rata, obeležena različitim emocionalnim stanjima aktera u ovim prostorima. A Space of Movement (Prostor kretanja) je snimljen početkom ukrajinsko-ruskog rata 2022. godine, na ukrajinsko-slovačkoj granici, prikazujući veliki izbeglički talas iz Ukraine. Ovaj „grupni portret“ majki sa decom i tek pokojeg starijeg muškarca, beleži trenutke njihovog napuštanja sopstvene zemlje koja je postala poprište konflikta. Nenarativna struktura ovog video rada omogućava posmatraču da u vozu, kojim ljudi odlaze daleko od svojih domova, sedi pored njih i doživi ove trenutke zajedno sa njima – iz neposredne blizine. Kamera ulazi sa putnicima zajedno u voz i prati ih opservacijski, dugim kadrovima, prikazujući na licima putnika bol i nevericu u ono što se oko njih događa, kao i neizvesnost sa kojom odlaze u nepoznato. Usiljenim osmesima upućenim svojoj deci majke pokušavaju da daju privid normalnosti. No, nema je. Sve što je do juče bilo uobičajeno i normalno, danas je zauvek izgubljeno. 

Drugi video rad A Space of Waiting (Prostor čekanja)  snimljen je u letovalištu na Mrtvom moru, gde je desetine hiljada Izraelaca evakuisano iz svojih domova nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, što je kasnije eskalirao u regionalni sukob. Ovim video radom Efim Graboj slika duh mesta ovog „tuđeg prostora“ u kojem ljudi borave. U sobama, na terasama, u hodnicima i predvorjima, bazenu i liftu – ljudi čekaju. Prvobitno namenjen opuštanju i uživanju, ovaj turistički resort, dobija namenu privremenog utočišta u kome ljudi čekaju vesti o tome da li i kada će moći da se vrate svojim domovima. Ovo audio-vizuelno iskustvo omogućava posmatraču da doživi emotivnu napetost trenutaka čekanja u izbeglištvu. U fokusu su svakodnevne scene, koje na licima portretisanih aktera daju uvid u njihovo unutrašnje stanje – strah, neizvesnost, gubitak nade. Bivajući ovde, ljudi pokušavaju da iscele telo od traume, masažom ili plivanjem, no može li se duša zaceliti? 

Treći video A Space of Rebirthing (Prostor ponovnog rođenja) je intimni dnevnik autora, izrealskog reditelja Efima Graboja, koji je pred kraj 2021. godine, napustio sam svoj dom u Izraelu, gde je živeo 23 godine, i preselio se u malo selo u Vojvodini –  u Gardinovce. Kroz dnevničke video zabeleške pratimo proces integracije u novo okruženje – selo sa oko 850 stanovnika. Sam autor, u početku na ovaj proces gleda kao na antroplošku ekspediciju, dok kasnije bolje upoznaje svoje nove komšije, njihove običaje i verovanja. Najvažnije mesto u ovom video radu – dokumentarcu, pripada komšiji Mirku, koji je zajedno sa suprugom Milenom kao izbeglica iz Hrvatske, nakon više lokacija, došao u Gardinovce 1999. godine. Iste godine porodica autora Graboja je napustila Rusiju i emigrirala u Izrael. Od početka ruske invazije na Ukrajinu njegov novi dom u Gardinovcima postao je  sklonište za prijatelje iz Rusije koji su doneli odluku da napuste Rusiju u znak protesta protiv rata i politike svoje zemlje. Na ličnom primeru, ovim dokumentarcem koji snima u njegovom novom domu u Gardinovcima, autor preispituje da li je moguće „ponovo se roditi“ kroz izgradnju novih zajednica, kroz povezanost s ljudima koji su prošli kroz slična iskustva. Živopisan i dinamičam video rad, sa komičnim elementima, dotiče nas iskrenošću, prihvatanjem i ljubavi koju akteri imaju jedni za druge.

[1] Izveštaj UNHCR – Global Trends report 2023 (13/06/2024)

Trodelna celina navedenih video radova, zaokružena je zvučnom instalacijom A Space of Prayer (Prostor molitve) koja u malom intimnom prostoru, objedinjuje zvuke molitvi različitih konfesija, pretvarajući ih u iskustvo koje nadmašuje granice religijskih tradicija. Kroz kakofoniju zvučnih zapisa molitvi – bogosloženja, misa, namaza i jevrejskih rituala, A Space of Prayer  gradi jedinstvenu atmosferu koja podstiče refleksiju o univerzalnoj potrazi za duhovnim smirenjem i zajedništvom. Kroz zvučnu harmoniju, posetioci doživljavaju prostor kao sigurno utočište, gde se vera, tuga i nadu prepliću u zvučnoj formi, nudeći emotivno i duhovno isceljenje.

Jedna od primarnih namera autora da kamerom svedoči početku ratnih sukoba i izmeštanju velikog broja ljudi iz svojih sredina je težnja za uspostavljanjem bezbednog prostora koji donosi svest, empatiju i saosećanje, stvarajući okruženje u kome se traumatska iskustva mogu prepoznati i na kraju transformisati. Prisustvo kamere i posmatrača formira simbolički prostor unutar fizičkog prostora, podstičući eksperesiju i refleksiju.

Slađana Petrović Varagić,

novembar, 2024.

Dizajn plakata: Asja Komadina