Linija koja prethodi vremenu: Uroš Tošković

Otvaranje izložbe Uroša Toškovića „Linija koja prethodi vremenu“ u Galeriji RTS održaće se u utorak, 7. aprila 2026. godine u 19 časova. Autor izložbe je prof. Vladislav Šćepanović, koji će o stvaralaštvu Toškovića govoriti u ime Saveta za likovno stvaralaštvo RTS-a, zajedno sa umetnikom Danilom Vuksanovićem.

Radovi Uroša Toškovića na ovoj izložbi potiču iz kolekcije Nenada Radovića iz Podgorice.

O izložbi:
U vremenu u kojem je svet organizovan kao sistem funkcionalnosti — gde sve mora biti korisno, efikasno i optimizovano — čovek prestaje da susreće biće, a počinje da upravlja resursima. Žak Elil je to opisivao kao autonomiju tehnike: sistem koji se samorazvija mimo ljudske mere. U takvom svetu i čovek postaje resurs. Toškovićev crtež odbija tu redukciju.

Njegove figure nisu funkcionalne; one su ogoljene. Njegova linija nije sredstvo; ona je mesto na kojem se nešto pokazuje. Papir nije podloga za proizvod, već prostor u kojem se nešto otkriva — naglo, bolno, bez garancije. U društvu u kojem, kako je primetio Gi Debor, slika zamenjuje stvarnost, a predstava zamenjuje iskustvo, Tošković ne proizvodi sliku koja umiruje. On proizvodi pukotinu. Njegovi crteži nisu spektakl; oni su prekid spektakla. Oni vraćaju pogled sa površine na ono što pulsira ispod nje.

Uroš Tošković (1932, Pelev Brijeg – 2019, Podgorica)

Godine 1952. završio je Srednju umetničku školu u Herceg Novom, a 1957. diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Marka Čelebonovića.

Od ranog detinjstva bio je izložen užasima rata i velikom siromaštvu, što je snažno uticalo na njegov život i stvaralaštvo. Rano se zainteresovao za umetnost — crtao je mrtve vojnike i konje koje je viđao u svom okruženju. Ove tragične scene duboko su urezane u poetiku njegovih radova, bliskih estetici art bruta.

Bio je jedan od osnivača društva prijatelja Baltazar, koje će prerasti u grupu Mediala. Od 1957. boravi u Parizu kao stipendista francuske vlade, gde završava Školu lepih umetnosti kod Morisa Brijanšona. U Parizu ostaje do 1977. godine, gde je imao više samostalnih i grupnih izložbi.

U dva navrata putovao je u Ameriku — 1967. u Njujork, a 1969. u Los Anđeles i Arizonu. Od 1977. do 1996. živi i stvara u Beogradu, nakon čega odlazi u Crnu Goru, gde ostaje do kraja života.

Vlada Republike Crne Gore dodelila mu je 1987. godine Trinaestojulsku nagradu. Status istaknutog kulturnog stvaraoca Crne Gore dobio je 2010. godine. Iste godine, od svetske galerije za umetnost na papiru Osten u Skoplju dobio je specijalnu nagradu za originalni izraz.

Veruje se da su mnoga Toškovićeva dela izgubljena u brojnim selidbama i nemirima svakodnevne egzistencije i neprilagođenosti. Tokom sedam decenija stvaralaštva izlagao je na oko 50 samostalnih i isto toliko grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta.

Izložba je otvorena do 7. maja 2026. godine.