Kaleidoskop: Solarov / Kulić / Ugren / Marinkov

U okviru obeležavanja velikog jubileja – dva veka od osnivanja Matice srpske – Galerija Matice srpske realizuje novu izložbu Kaleidoskop: Solarov / Kulić / Ugren / Marinkov. Svečano otvaranje izložbe biće priređeno u petak, 17. aprila u 20.00 sati, a prisutnima će se obratiti dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, dr Danilo Vuksanović, autor izložbe i Ratomir Kulić, umetnik.

Izložba Kaleidoskop nastala je iz potrebe da se kolekcija Galerije sagleda iz nove perspektive – kroz metaforu kaleidoskopa. Ona prepliće radove četvorice umetnika iste generacije, koji su delovali u istom kulturnom i vremenskom kontekstu, a ipak razvili izrazito individualne umetničke poetike. Ovi umetnici – Milan Solarov (1933–2019), Mladen Marinkov (1947–2023), Ratomir Kulić (1948) i Dragomir Ugren (1951) – bili su povezani ne samo generacijski, već i profesionalno i prijateljski. Delili su iskustva rada u muzejskim institucijama Novog Sada, a svako od njih je, kao darodavac, ostavio značajan trag u fondu Galerije Matice srpske.

Radovi iz njihovih poklon-zbirki na izložbi se simbolički susreću u prostoru Galerije „Zlatno oko“, koju je dugi niz godina vodio njihov zajednički prijatelj i darodavac GMS Sava Stepanov. Na taj način, izložba ne samo da povezuje umetničke opuse, već i rekonstruiše mrežu ličnih, profesionalnih i kulturnih odnosa koji su oblikovali umetničku scenu.

Kaleidoskopski princip primenjen je i u samom autorskom pristupu izložbi: četvoro stručnjaka Galerije – dr Danilo Vuksanović, msr Mirjana Brmbota, Luka Kulić i msr Goran Vujkov – preuzeli su po jednog umetnika, oblikujući izbor dela i interpretacije iz perspektive istoričara umetnosti, umetnika i filozofa. Tako je kreirana složena izložbena celina koja istovremeno preispituje i povezuje različite umetničke poetike.

Izložba Kaleidoskop predstavlja svojevrsnu reviziju četiri umetnička opusa, u dijalogu sa aktuelnom stalnom postavkom Galerije, REvizija kolekcije GMS. U tom procesu, pažnja je usmerena kako na ono što umetnike povezuje u životnom i kulturnom kontekstu, tako i na ono što ih razdvaja u umetničkom izrazu – gradeći jedinstvenu, višeslojnu sliku savremene umetničke scene.

Izložbu će obogatiti raznovrstan prateći program petkom u 19.00 sati u vidu autorskih vođenja i razgovora sa umetnicima i stručnih tumačenja vikendom u 13.00 i 17.00 sati. Takođe, izložbu će pratiti i program za decu i tinejdžere u vidu kreativnih i likovnih radionica subotom u dva termina.

BIOGRAFIJE UMETNIKA

Milan Solarov (1933–2019) bio je istoričar i teoretičar umetnosti, slikar i pedagog, kao i upravnik Galerije Matice srpske, gde je doprineo modernizaciji muzejske prakse. Njegovi crteži, okupljeni u ciklusima Grifonaži i Linije kontinuiteta međuratnih skulptorskih poetika, predstavljaju dve različite ali povezane linije istraživanja – od spontanog gesta i procesa nastajanja forme do promišljanja njenog istorijskog trajanja. Dok Grifonaži istražuju liniju kao primarni trag pokreta i čulnog iskustva, drugi ciklus kroz arhitektonsko-skulptorske kompozicije razmatra kontinuitet i transformaciju forme u vremenu. Njegova brojna dela Galeriji Matice srpske darovala je porodica 2022. godine čime je formirana poklon zbirka.

Mladen Marinkov (1947–2023) bio je vajar i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao i direktor Galerije likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka Mamuzića. Njegovo stvaralaštvo obeleženo je snažnim simboličkim i arhetipskim izrazom, a skulpture, izvedene u bronzi, mesingu i terakoti, kreću se od prepoznatljivih šajkolikih formi i mitoloških oblika do apstrahovanih struktura, pri čemu podjednako snažno deluju u kamernim i monumentalnim formatima. Poklonom svojih dela Galeriji Matice srpske 2022. godine, Marinkov je zaokružio svoj stvaralački put, ostavljajući trajan trag u njenoj zbirci i savremenoj srpskoj skulpturi.

Ratomir Kulić (1948) je istoričar umetnosti, konzervator i umetnik, koji je tokom višedecenijske karijere bio i dugogodišnji kustos i konzervator u Galeriji Matice srpske. Svoje delovanje usmerio je ka istraživanju jezika umetnosti, pri čemu je njegov umetničko-teorijski rad obeležen razmatranjem odnosa forme, trajanja i istorijskog kontinuiteta. U okviru projekta Verbumprogram, koji je od sredine sedamdesetih razvijao sa Vladimirom Mationijem, Kulić je ispitivao jezik kao umetnički medij, povezujući poeziju, teoriju i vizuelne strukture. Njegov rad obuhvata istraživanje linije, gesta i pojma kontinuiteta, kao i promišljanje umetnosti u širem kulturno-istorijskom okviru. Svoja dela Kulić je darovao ustanovi u kojoj je proveo celu profesionalnu karijeru 2024. godine.

Dragomir Ugren (1951) je umetnik, dugogodišnji kustos i nekadašnji direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, čija se profesionalna karijera odvijala na preseku umetničke prakse i muzejskog rada. Njegovo stvaralaštvo, iako utemeljeno u slikarstvu, prevazilazi granice medija kroz interdisciplinarni i intermedijalni pristup, oslanjajući se na minimalističke forme, geometriju, monohromiju i istraživanje vizuelnih efekata bojenog polja. Ugrenova dela, često postavljena kao prostorne celine ili zidne instalacije, nastaju u dijalogu sa savremenom umetnošću i teže da kroz redukovanu formu i snažno optičko dejstvo podstaknu lično i iskustveno čitanje umetničkog dela. Dragomir Ugren je Galeriji Matice srpske darovao poklon zbirku 2025. godine.