Fenomeni vremena: Biljana Tomić

U subotu 22.3. u 19h u B2 galeriji otvaramo novu izlagačku sezonu autorskom izložbom Biljane Tomić pod nazivom "Fenomeni vremena". Izložba predstavlja dela nastala od 1968. do danas i osvrće se na korišćenje predmeta u umetnosti. Oduzimanje upotrebne vrednosti predmetu, predstavlja kreativni čin umetnika koji poziva posmatrače da osim umetničkih dela generalno usvoje pogled na sve stvari iz jedne šire perspektive. Biljana Tomić u tekstu izložbe navodi da je za to bitan istorijski kontekst i polazaći od studentskih protesta 1968. do danas selektovala je dela Marka i Marike Pogačnik, Raše Todosijevića, Neše Paripovića, Veljka Vujačića, Nemanje Nikolića, Bojane Atlije, Smilje Ignjatović i Bojana Jovanovića, Nikice Jurkovića, Nemanje Ladjića i Katarine Drenjanin.

Izložba je otvorena do 20.aprila.

"U savremenom dobu i pozicijama umetnosti danas, uvođenje pojmova predmetnosti i utilitarnosti u galerijski prostor asociralo je na istorijske pokrete prošlog veka, posebno na protest studenata 1968, koji se završio otvaranjem kulturnog prostora SKC-a 1970/71. Te godine nisu označavale samo bunt studenata, već i bunt novih generacija koje su promenile ideologije umetnosti i uvele nove standarde u kulturu i umetnost.

Tadašnja revolucija uvela je novu scenu i parametre novih čitanja i plasiranja kulturnih događanja. Sredinom šezdesetih počinje BITEF – pozorišni festival i bilo je prirodno da se sa novom scenom teatra pokreće i nova umetnička praksa. U to doba gostuje grupa OHO sa predmetnim radovima, otiskivanjem ranih plastičnih bočica, Marka i Marike Pogačnik sa radom iz 1968, u domenu konceptualne i siromašne umetnosti. Sa otvaranjem SKC-a nastupa grupa 6 umetnika i umetnička scena se apsolutno menja u kontekstu promena 70-ih godina. Raša Todosijević tada počinje sa performansima „Was ist Kunst“, kapitalnim radom koji je promenio pristupe umetnosti. Neša Paripović se tada bavi medijima, fotografijom, filmom i videom, kao i specifičnim predmetnim projektima. Veljko Vujačić počinje devedesetih i obeležava brojne cikluse slika i instalacija, Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović dvehiljadite se bave veoma osetljivim radovima i angažovanim temama – Bojana je posebno iritirao Dišanov „Pisoar“ i naveo ga je da sam eksperimentiše i izvede novi model, Nemanja Nikolić se bavi slikarstvom, medijskim radom i kulturnim aktivizmom, Nikica Jurković deluje u širokom opsegu rada, zahvata i područja gorgonaških stanja dijaloga u trajanju, Nemanja Lađić se kao medijski autor bavi elementima medijskih dopuna, poput novih kaleidoskopa, dok se Katarina Drenjanin, studentkinja na kraju studija slikarstva, veoma precizno bavi i objektnim oblicima u prostoru, videu i narativu, kojim obrazlaže motive i postupke svoga rada i razloge svojih motivacija. 

Izložba u celini je jedinstvena i sa jasnim jezičkim motivima svakog umetnika i učesnika... odnosno, ona postavlja pitanje statusa umetnika, metoda i modela rada. Moglo bi se reći da ukazuje na dugogodišnje, važno i urgentno pitanje položaja umetnika, kako obezbediti bavljenje umetničkom praksom, ko garantuje produkciju, transparentnost i prezentnost umetnika na savremenoj sceni... I dalje ostaje aktuelno pitanje Raše Todosijevića „Was ist Kunst“."

Biljana Tomić u tekstu kataloga.

Foto Vladimir Popović