Đir Duše: Jelena Tijanić Savić

Izložba "Đir Duše" Jelene Tijanić Savić biće otvorena u utorak, 09. septembra u 19 časova u Parobrodu.

Svaka postavka Jelene Tijanić Savić je malo čudo, đir u vedre memorabilije njenog detinjstva, jer je ona zauvek - tematski, koloritski i gestualno, opijena lepotom odrastanja i toplinom doma. I u najnovijem ciklusu (posebno za ovu priliku odabranih) maštovitih realizacija - prenosi viđeno i doživljeno, arhetipsko i savremeno.

Vođena srcem, uvodi nas u sistematične kompozicije, prepoznatljivog stvaralačkog izraza, skladnog kolorita i snažnog crteža koji je krvotok bića slika.

Duboko intimne, autobiografske naracije i senzacije, plene ženskim likovima koji su zapravo sama slikarka u različitim dobima sazrevanja (drugačijih fizionomija zbog višestrukih spoznavanja sopstvenosti).

Posmatrajući nas direktno, netremice - noseći prkos, znatiželju, melanholiju i nadu, glavne protagonistkinje neobične lepote, uvode nas u svet u kojem cveta sve što se posadi, zamisli, zagrli, čuva, sačuva. Akcentovane prefinjene ruke podsećaju nas na važnost dodira i nežnosti, a bosa stopala na vezu sa iskonskim.

Nesumnjivo smo kao posmatrači fascinirani Jeleninim moćnim arhetipima - drvenim kućama zlatiborskog kraja. Nebitno da li su prikazane stabilno ili smeštene u brodove, u zagrljaju, lebde ili su paralelno tihe i moćne pratilje...one su zaštitnice, jer njihovo korenje seže duboko, do duše. Korenje koje nas podseća na važnost porodičnih vrednosti i pripadanja.

Na recentnom triptihu, pored neizostavnih kuća - implementiran je i maslačak (simbol topline doma i detinjstva), lavanda (znamenje ljubavi i odanosti) i jabuka (obeležje plodnosti).

Ikonografija ovog ciklusa je upotpunjena i sa pletisankama kojima umetnica ušuškava u klupko i vezuje snove, vozovima koje sagledavamo kao čekanje i nadanje, a brodovima promene.

Istovremeno suptilna, ali i snažna verzija ljubavi Jelene Tijanić Savić, ogleda se u omaž - slikama detinjstva koje su deo njene životne topline... isprepletanih vremenskih linija, u kojima bi svako od nas želeo da bude učesnik, a ne samo posmatrač. Zašto je to tako? Baš zbog iskrenog optimizma koji se razliva kroz naše emocije. Jer, sve nam je tu, nadohvat ruke i širom raširenih očiju, jasno i blisko - ognjišta i utočišta, neba i bašte - zemlje nostalgije.

Maja Živanović, likovni kritičar