Antiratni film: Stabla mira

Omladinski centar CK13 vas poziva na projekciju filma “Stabla mira” koji se prikazauje u okviru Ciklusa antiratnog filma u četvrtak, 30. januara s početkom u 20č.

Stabla mira (Trees of Peace, Alanna Brown, 2021) prati priču četiri žene tokom genocida u Ruandi 1994. godine. Skrivajući se sto dana u klaustrofobičnom podrumu i sluteći strahote genocida, četiri žene različitih žitvotnih priča i porekla (Tutsi, Hutu, časna sestra i mirovna aktivistkinja iz Amerike) prolaze kroz iskušenja nadmetanja, mržnje, optuživanja, odustajanja od života, suočavanje s traumama i uspostavljanje sestrinskih veza. Film prikazuje mnogo više od borbe za preživljavanjem – borbu za uspostavljanje poverenja i solidarnosti u ksenofobičnom i mizogenom vremenu.

Genocid u Ruandi predstavlja masovna ubistva počinjenja od strane ekstremističkih vojnih i drugih grupa iz većinske etničke grupe Hutu nad manjinskim Tutsijima, umerenim Hutuima, Hutuima koji su se suprotstavili zločinu, kao i pripadnicima treće etničke grupe Twa. Genocid je počinjen u periodu od 6. aprila do 15. jula 1994. i za ovo kartko vreme je ubijeno između 500.000 i 800.000 ljudi. Procenjuje se da je tokom genocida silovano između 250.000 i 500.000 žena. Cilj je bio istrebiti sve pripadnike naroda Tutsi, bez izuzetka. Genocid je predstavljao vrhunac međuetničkog sukoba Hutua i Tutsija, za koje se smatra da seže u vreme pre kolonijalizma, ali se sukob intenzivirao za vreme belgijske kolonijalne vlasti, kada su, između ostalog, uveli lične karte koje su uključivale etničku pripadnost pojedinaca. Genocidu je prethodila dugogodišnja politička kriza, masovno naoružavanje Hutua, formiranje paravojnih jedinica, pravljenje lista Tutsia širom zemlje i huškačka propaganda. Međunarodna zajednica nije adekvatno reagovala kako bi se ubistva zaustavila, iako se zločin događao pred očima svetske zajednice. Kad su ubistva počela, UN i belgijska vlada povukli su mirovne snage u Ruandi, UNAMIR.

Ciklus antiratnog filma Omladinski centar CK13 organizuje u cilju informisanja i edukacije o ratnim dešavanjima i surovom kršenju ljudskih prava širom sveta koristeći film kao moćan medij i sredstvo zagovaranja. Film nas poziva da ga doživimo i razumemo na način kao da se govori o nama. On će nam prilibližiti i ono nezamislivo i ono najudaljenije. Zahvaljujući moći filma da nam prilibliži ono nezamislivo u ratu, uprkos vremenskoj i prostornoj distanci, da nas suoči s realnošću rata i našom odgovornošću da nepristanemo na rat, lakše ćemo se suočiti sa sopstvenom ratnom prošlošću i nasleđem ratnih zločina.