Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu: Jelena Perać

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, u periodu od 6. novembra 2024. do 31. januara 2025. godine, održava se izložba Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu. Izložba, čija je autorka Jelena Perać, muzejska savetnica MPU, realizuje se kao deo manifestacije Aktivitet: 100 godina nadrealizma, kojom Muzej primenjene umetnosti, zajedno s Muzejom savremene umetnosti u Beogradu i Institutom za književnost i umetnost iz Beograda, učestvuje u obeležavanju jubileja – sto godina od objavljivanja Manifesta nadrealizma Andre Bretona (André Breton), koji je označio početak ovog pokreta.

Ubrzo po njegovom formiranju u Francuskoj, ideje nadrealizma su se proširile Evropom, a jedan od prvih nadrealističkih pokreta organizovan je u Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije. Iako se organizovano delovanje beogradske grupe vezuje za godine od 1929. do 1932. godine, ono je, u individualnom i kolektivnom obliku, postojalo pre i posle tog perioda. Članovi grupe su od samih početaka pratili ideje i aktivnost francuskih nadrealista, a među njima je ubrzo počela da se odvija živa komunikacija, kroz razmenu publikacija, prepisku i saradnju. Vrhunac kolektivne aktivnosti beogradske nadrealističke grupe predstavljalo je objavljivanje almanaha Nemoguće - L´impossible u maju 1930. godine, u kome je publikovan manifest, koji je potpisalo trinaest članova – osnivača grupe.

Mada je započeo prvenstveno kao literarni pokret, nadrealizam se ubrzo proširio i u oblast vizuelnog. Kao i u ostalim avangardnim pokretima, posebno mesto među vizuelnim medijima u kojima su nadrealisti prepoznali polje za brojne mogućnosti eksperimentisanja i istraživanja, pripalo je fotografiji. Među prvim vizuelnim delima beogradskog nadrealizma upravo su fotografije Nikole Vuča, autora koji formalno nije bio član grupe, ali je u okviru nje delovao. Fotografska praksa u okviru beogradske nadrealističke grupe vezuje se, pored Vuča, za rad još dvojice autora - Stevana Živadinovića – Vana Bora i Marka Ristića. Njihova fotografska zaostavština - fotografije i fotogrami – koja se danas čuva najvećim delom u dve muzejske institucije, Muzeju primenjene umetnosti i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavljena je na izložbi Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu i u katalogu koji je prati.

Pored fotografija tri autora iz dve muzejske institucije, deo izložbe čine i dva albuma Nikole Vuča, u vlasništvu njegove ćerke Beke Vučo, kao i drugi artefakti koji su u vezi s fotografskom praksom beogradskog nadrealizma. Koncept izložbe upotpunjen je savremenim umetničkim intervencijama na izlozima Glavne galerije MPU, čiji su autori Nina Todorović i Boris Burić.

U skladu s nadrealističkom praksom podsticanja stvaralaštva posebno osetljivih grupa, dece i osoba s problemima mentalnog zdravlja, značajan deo pratećeg programa izložbe biće posvećen ovoj populaciji. Pored izložbe Dečjeg oktobarskog salona „S druge strane stvarnosti“ koja će biti otvorena u Muzeju primenjene umetnosti do 13. novembra, u galeriji „Mladi“ biće održana izložba radova korisnika psihijatrijskih usluga udruženja „Prostor“, pod nazivom „Snovi u prostoru“ (14 – 30. novembar 2024). U toku izložbe biće organizovane radionice za decu i za odrasle osobe, predavanja, vođenja, razgovori, pozorišne predstave, a Muzej primenjene umetnosti biće domaćin jednog dana međunarodnog naučnog skupa Nad/realizmom (1924–2024), koji će se održati od 27. do 29. novembra 2024. godine u Beogradu, kao deo manifestacije Aktivitet: 100 godina nadrealizma.