Partibrejkers: Biti samo svoj

Realizacija izložbe: DOM OMLADINE BEOGRADA; Andrija Bojanić, direktor
Autori izložbe: Zorica Kojić i Dragan Ambrozić.
Dizajn: Dobrila Stevanić.
Autori fotografija: Goranka Matić, Aleksandar Kujučev i Stanislav Milojković
Otvaranje: Četvrtak, 24. april 2025. u 18.00, Plato ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu

Ove 2025. godine obeležavamo tačno četiri decenije od objavljivanja legendarnog prvog albuma benda Partibrejkers. Ispostavilo se da je to izdanje, nazvano po imenu same grupe, jedna od ključnih ploča domaćeg rokenrola, rečju – autentični klasik. Trebalo je, doduše, biti veoma strpljiv, dok se 1985. nije konačno pojavila u izdanju Jugotona, ali je upravo sa njom započela velika karijera grupe Partibrejkers, koja je u mnogo čemu definisala rokenrol u našim, jugoslovenskim krajevima.

Partibrejkers su nastali kao supergrupa samoniklih beogradskih genija, koji su pekli svoj zanat u underground bendovima sa prelaska iz 1970-ih u 1980-te: Goran Bulatović Manzanera za bubnjevima, Nebojša Antonijević Anton i Ljubiša Kostadinović Ljuba sa gitarama o pasu, kao i verovatno najupečatljiviji regionalni frontmen ikada – Zoran Kostić Cane. U narednim dekadama, njihova energija originalnih desperadosa rokenrola, šibala je neumorno preko svih ograničenja, utemeljivši jednom za svagda zvučnu revoluciju koja deluje apsolutno van svakog poznatog reda i zakona. Ako su uopšte i imali neke poznate preteče, bili su to, bez ikakve sumnje, samo Zoran Miščević i njegove Siluete.

Partibrejkers su od samog svog nastanka instinktivno osetili kako u jugoslovenskom društvu – obezglavljenom nakon silaska Josipa Broza Tita sa istorijske scene, te samim tim prepuštenom raznoraznim posledičnim nedaćama – tinejdžeri i dalje tragaju za sobom, zaljubljuju se, bivaju odbačeni i odbacuju, doživljavaju nadrealne trenutke na ulici, svoju gubitničku sudbinu vide kao kobni udes na koji se više ne može uticati, usamljeni su u svojoj potrazi za voljenom, osećaju se kao stranci među prolaznicima u gradu, ali su svesni i svoje moći koja potiče od žudnje, mistike noći ili životnih preokreta koji se odigravaju u jednoj električnoj sekundi. Ovaj bend progovorio je zato u ime svih tih mladih, koji su samo tražili način da oblikuju svoj put u život, mimo bilo kakvog diktata.

Praktično svaka pesma sa albuma „Partibrejkers“ deo je rokenrol mitologije, doživljene na srpskom i prenesene po prvi put u naše gradove. To je ploča kojom je čisti rokenrol konačno postao deo ovdašnje kulture, da zauvek takav ostane i postane deo svetskog rokenrola, a ne lokalna kopija niske uverljivosti. Kao otelotvorenje večnog mladalačkog nemira i nezadovoljstva, ova ploča momentalno je postala generacijski kult u nekadašnjoj SFRJ. Zapravo je do nje i od nje ustanovljeno računanje stare i nove ere u poimanju onog što zaista jeste rok muzika – muzika slobode, nepristajanja da nekom služiš, hrabrosti da se suprotstaviš svim budućim „hipnotisanim gomilama“ koje glume život i ponavljaju naučene pokrete u kompromisnoj igri svakodnevice.

Ovom izložbom, želeli smo da ovekovečimo jedan veliki bend koji je oduvek bio silovito oličenje životnosti rokenrola. Grupu koja je rokenrolu dala razlog i pravo da postoji u našoj sredini. Jer, Partibrejkersi su za večnost.

Zorica Kojić i Dragan Ambrozić