Festival PLESTELIN 2025

2025……brišu se životi, brišu se kulturni spomenici, brišu se prirodna dobra, brišu se države, brišu se podaci i dokumenti, brišu se zakoni, brišu se ljudska prava, brišu se mogućnosti za izražavanje, brišu se marginalizovane društvene grupe, brišu se identiteti, brišu se granice postojanja… sistemski, planski, bez pitanja, sa namerom, pod okriljem profita…

PLESTELIN je iz ideje nastao 2024. godine, i izveo se uz podršku Umetničkog prostora U10, kao jednomesečni kulturni program, sa više od 30 jednodnevnih događaja zajednički kreiranih od strane više od 40 autorki i autora iz 6 zemalja, a koji je pomno ispratilo, tog leta, više od 700 posetilaca.

Plestelin - kako ime i govori, je festival/prostor/platforma/kolektiv, koji poprima i obrazuje različite formate kojima kreira i zagovara programe, intervencije i radove koji podržavaju i prikazuju razvoj alternativnih sistema rada izvođačkih i multimedijalnih umetničkih praksi, nedovoljno razvijenih u Srbiji.

U odnosu na kontekst u kojem nastaje, i sa trenutno dostupnim resursima i kapacitetima kojima raspolaže, Plestelin biva antisezonski, modularni i replicirani, i kao takav osnova za promišljanje, pored postojećih, novih oblika zajedništva, solidarnosti i društveno-političkog delanja.

Ono što je zajedničko za oba izdanja Plestelina, jeste da se realizuju uz entuzijazam, a uprkos uskraćenoj potpunoj sistemskoj finansijskoj podršci, u kojoj se nalazi i čitav sektor kulture Republike Srbije, što potvrđuje izvornu ideju Plestelina da nastane kao direktan komentar i pogled na postojeće uslove produkcije u savremenoj kulturi, ali i da u praksi da primer kolektivnog adaptiranja kultune produkcije uokvirene datim neizvesnostima na mikro nivou, i iskoristi je kao moć zajedničkog oblikovanja i transformisanja dosadašnjih šablona stvaranja festivalskih programa.

Program Plestelina u 2025 godini pod nazivom “neizbrisiva postojanja”, se po datim mogućnostima, u sredini pod pritiskom i vakuumom - disperzovao, postao neuhvatljiviji, fluidniji i dostupniji za nastavak uzajamnog kolektivnog ko-kreiranja susreta na različitim lokacijama u gradu, u različito vreme.

Zimsko parče Plestelina je otvorila multimedijalna umetnica Uma Đurić i Tkanina teatar, iz Sarajeva, dramsko-cirkuskim performansom “Filipe, ako ovo čuješ, nisam oteta”, i koji je poslužio kao fandrejzing događaj za regionalnu ko-autorsku predstavu “Marieska”, čiju premijeru očekujemo u februaru 2026 u Beogradu.

Potom je 7.12. usledio dugotrajni performans vizuelne umetnice Lily Prellaud, iz Ciriha, koja je trenutno već drugu godinu za redom, na umetničkoj rezidenciji u Beogradu. Performans “Dans le rouge (9 do 5)”, u osmočasovnom trajnju je izložio svedočenje prekarnosti umetničkog rada, tokom noći u Ostavinskoj galeriji.

13.12. u Kulturnom prostoru “Guvernanta”, multimedijalne umetnice Ana Dimitrijević i Milena Janošević uz Miloša Janjića, ponovo organizuju praksu zajedničkog plesa  “Danceoke” koje preuzimaju model karaoka, ali nude posetiocima priliku za kolektivni ples poznatih koreografija iz muzičkih spotova popularne i eksperimentalne muzike, koju prisutni mogu predložiti.

Beogradska premijera, multimedijalne plesne predstave koreografa Luke Osteža “Tik pred koncem”, u koprodukciji Zavod 0.1 i Skladišče 172 iz Ljubljane, nakon nekoliko festivala u Sloveniji, dolazi u Kulturni centar Magacin, 18. decembra.

Predstava istražuje tikove koje proizvodi telo plesača od samog rođenja, ali koji tokom plesa nestaju, te izvedba nije o patologiji niti o ličnoj ispovesti, već otvara pitanja normativnosti, razlike i prostora između svakodnevnog i performativnog tela.

Ovaj segment festivala zatvara diskurzivni program u Ostavinskoj galeriji, 20.12. - “VII pozicija u plesu - pesnica u vazduh i otvorena usta”, u saradnji nekoliko aktera sa beogradske i novosadske savremene plesne scene - BRINA, Monstera, Četa - štab za savremeni ples i umetnost i Pokretnica. Događaj se pojavljuje u kao predlog za uspostavljanje održive serije mesečnih susreta za kolektivno promišljanje i definisanje pozicioniranja i socijalnog delanja različitih umetnica/ka i kulturnih radnica/ka koji se bave plesnim, cirkuskim i srodnim izvođačkim umetnostima i rade na nezavisnoj i institucionalnoj sceni.

*Svi događaji tokom PLESTELIN festivala su na dobrovoljne donacije.

Tematika ovogodišnjeg Plestelina - “neizbrisiva postojanja” će se preliti i na narednu godinu, jer se u neizbrisivosti mora biti istrajan!

Već početkom godine u KC Magacin nas očekuju predstava mladog autora Stefana Fišera, monodrama “Merlinka” koja se zasniva na različitim aspektima Merlinkinog života i njenoj ulozi u beogradskom životu na ulici kao i LGBT zajednici.

Krajem februara meseca biće prikazana i predstava polaznika dramskog laboratorijuma - edukativnog dramskog procesa, koji već drugu godinu za redom, u Kulturnom centru Magacin, vodi glumica Ivona Mitić. Tokom 2026. godine očekuje se da BRINA i deo festivala Pleselin gostuju u godišnjem programu Ulične galerije, pod vođstvom kolektiva Matrijaršija iz Beograda, a tokom proleća i leta - saradnja sa kolektivom SUPUTNICI i kolektivom umetnica SAUNA iz Zagreba, koleginicama i kolegama iz Francuske, Severne Makedonije, Mađarske i Crne Gore.

Borba za postojanje je glasnija nego ikad, i zato je važno da se držimo zajedno!

Ne damo se izbrisati!

___________________________________________________________________________

BRINA, kao udruženje u kulturi se bavi razvojem procesa održivih kulturno-umetničkih programa sa fokusom na izvođačke, vizuelne i primenjene umetnosti, koji u svojim eksperimentalnim i raznovsnim formatima bivaju produkovani kroz direktno saradništvo i inicijativu marginalizovanih grupa (kvir osobe, žene, mladi), te je usmerenje BRINE na jasnoj podršci, produkciji, afirmaciji i zagovaranju savremenih kvir-feminističkih kulturno-umetničkih praksi u Srbiji i šire, u saradnji sa bliskim akterima nezavisne kulturne scene i kroz saradnje sa različitim institucijama i udruženjima kulture u zemlji i inostranstvu.

BRINA nastoji da se razvija, kroz oblik otvorene platforme, koja kroz stalne i privremene kolektive i saradnje, produkuje i reprodukuje umetnost i teoriju sa ciljem (samo)obrazovanja, osnaživanja i osvešćivanja rodnih i klasnih pozicija.