Bjesovi

Izuzetno autentičan bend Bjesovi održaće koncert u Zappa Bazi 25.januara sa početkom u 20h.

U zadnjih nekoliko godina u Beogradu su odsvirali samo svoj povratnički koncert nakon pauze u postojanju a sada se vraćaju puni energije i želje za razmenom iste.

Prvih 100 karata biće po ceni od 1600 din u Zappa Baru dok će posle cena biti 1800 dinara, a u Tickets.rs će prvih 100 karata biti 1800 dinara a posle će cena biti 2000 din

Kapacitet Zappa Baze je za bend kao što su Bjesovi knap,tako da...

Ako pričamo o Bjesovima, možda bi najbolje bilo da priču započnemo “medaljama” koje je osvojio ovaj bend, jer, istina je da Bjesovi, s obzirom da dolaze iz srpske provincije, najverovatnije ne bi bili primećeni od strane publike i kritike, da nije bilo svakome jasnih i vidljivih njihovih uspeha.

Prvi veliki uspeh Bjesova iz Gornjeg Milanovca je pobeda na Gitarijadi u Čačku 1990. godine.

1993. je usledila pobeda na 27. zaječarskoj gitarijadi. Odmah potom, 1994. godine, po mišljenju mnogih svedoka, najupečatljiviji nastup na “Bržim bendovima Srbije” u Beogradu, i u narednim godinama mnoštvo koncerata i velika medijska pažnja usmerena na ovu u svakom pogledu zanimljivu skupinu.

Razlog zašto se danas o Bjesovima zna ništa ili vrlo malo u ex-Yu republikama je logičan, a odnosi se na rat i posledično kidanje svakih pa i kulturoloških veza medju narodima i narodnostima bivše zajedničke države.

Bjesovi su do danas izdali osam albuma, a najveći uspeh grupa je postigla sa drugim po redu. Ovaj album snimljen je jula i avgusta 1993. u Beogradu u studiju "Akademija", i nema ime, pa je poznat i kao "bezimeni", a razlog za to objašnjava tekst pesme "Ime" koji glasi: "Možeš me zvati kako god hoćeš, jer ja nisam ime / Možeš me zvati kako god hoćeš, jer ja ne znam više da se smejem / Moje lice krije dušu starca, moje noge nose mrtvog čoveka / Možeš me zvati kako god hoćeš".

Refleksije žestokog rata, koji se vodio u Hrvatskoj i BiH, u Srbiji su se manifestovale na razne loše načine, a zajedničko im je obeležje da sve što je pre bilo nenormalno postalo je normalno i obrnuto.

Tako i u vezi s muzikom hroničari beleže da je scena 1993. u Srbiji polarizovana u dve krajnje suprotnosti - na “politički korektan” turbo folk, u smislu zaglupljivanja naroda pred predstojeću klanicu i pljačku, i nikad razočaraniji i buntovniji rokenrol nove generacije bendova.
Da li zbog novog svetskog, Sijetl muzičkog trenda, ili možda zbog nepažnje do tada uvek budnih cenzora, u groznici predratnih turbulencija, tek gomila mladih rok bendova preplavljuje srpske medijske i koncertne prostore.

Među njima su bili i Bjesovi, grupa koju su 1990. osnovali pevači i do 1997. autori većine njihovih pjesama, Zoran Marinković i Goran Marić.

Naime, 1997. godine grupa se privremeno razilazi, da bi 2000. ponovo počela sa radom, ali ovaj put sa samo jednim pevačem, Zoranom Marinkovićem, koji od tog trenutka pa na dalje vodi Bjesove, i u kreativnom i u idejnom smislu.

Pola godine pred “raspad” koji se odigrao 27.09.1997. posle koncerta u njihovom matičnom gradu, u Gornjem Milanovcu, Bjesovi izdaju treći album “Sve što vidim i sve što znam” sa, uslovno rečeno, optimističnijim temama utemeljenim na religioznoj pravoslavno hrišćanskoj tradiciji.
S druge strane mnogi taj njihov period smatraju najmračnijim u karijeri, najverovatnije iz razloga što se njihova novostečena religioznost, dominantno manifestovala kroz strahopoštovanje prema Tvorcu.

Po obnavljanju rada 2000. godine Bjesovi nastavljaju svoj put u istom smeru, ali više u jednom, popularno rečeno, “frendli” odnosu prema Bogu.

U muzičkom smislu Bjesovi su i dalje eklektični rok, no ipak, kao i pre, sigurno naslonjeni na izvorne Hard Rock i Punk, tj Grunge postulate.
Ta, druga faza u radu benda (posle 2000) je očitovana kroz tri diskografska izdanja.

Prvo se dogodilo 2003. live albumom “Na živo”, koji je “obnovio gradivo” sa prethodnih albuma, dodajući na “staru” priču još tri potpuno nove pesme.

2004. Bjesovi izdaju video samizdat sa koncerta u beogradskom klubu KST od 23.05.2003. godine. Ceo tiraž besplatno su podelili publici, prijateljima i kritici, želeći da na ovaj način iskažu sopstveno protivljenje, novouspostavljenom liberalno kapitalističkom sistemu u zemlji, gde je sve na prodaju, gde sve ima svoju cenu, i gde se čovek vrednuje isključivo u skladu s debljinom svog novčanika.

2009. Bjesovi izdaju “dupli” album, “Bolje Ti”, sastavljen od CD-a sa 9 pesama u audio formatu, i pratećeg DVD-a sa vizuelnim, video varijacijama istih muzičkih tema, u kojima bend i njihov vodja Zoran Marinković pokušavaju da svoje poruke “mira i ljubavi” smeste u katkad komplementarne, češće u kontrastne životne kontekste.

2015. godine, kao besplatan download za Nocturne (muzički internet portal) Bjesovi objavljuju “Svetla, Svetlosti”, album od 13 obrada, manje ili više poznatih rok pesama sa Ex-Yu prostora.

Metafizička faza u radu benda se, u svom dosadašnjem liku, potpuno ostvarila i  bend je kroz ovaj novi album, album obrada, progovorio rečima drugih ljudi. Te reči su iz drugačijih vizura, rezimirale ono što su Bjesovi do sada bili, pri tom ipak dajući poentu ljubavi, saosećanja, onim drugim pesmama, nekih trećih autora koji su pevali o ravnodušnosti, besu, mržnji, svesno ili nesvesno želeći kao i Bjesovi taj zračak svetlosti odozgo.

Iste, 2015. godine kao besplatan download za Nocturne (muzički internet portal) Bjesovi objavljuju još jedan “živi” album, “Live @ Lake Fest 2012”.

Tokom 2016. Bjesovi su na YouTube postavili tri spota za tri nove pesme:
Probudi se”, “Šta to bi?” i “Skoro 100%”...

Krajem 2017. izdavačka kuća “Metropolis” iz Beograda reizdaje treći album benda “Sve što vidim i sve što znam”.

2019. godine SKC Novi Sad objavljuje remasterizovan prvi album Bjesova, “U osvit zadnjeg dana”, a 2021. zadnje snimke Bjesova, album obrada “Svetla, Svetlosti”.

Bjesovi važe za jedan od koncertno najatraktivnijih i najaktivnijih rok bendova u Srbiji. Za više od 25 godina svojeg postojanja Bjesovi stekli su zavidan kultni status kod publike, koja sa nestrpljenjem i zanimanjem iščekuje svaki njihov naredni potez, jer je isti ovaj bend uvek išao korak ispred logičnih očekivanja, a to je valjda i jedna od glavnih karakteristika prave umetnosti u koju, mislim da je to svima jasno, moramo ubrojiti i dragi nam rokenrol.

Da priča o Bjesovima ne bi bila završena u ovom, pomalo patetičnom tonu, recimo još i da ovaj misteriozni bend ima za sobom i jedan široj publici nepoznat album.

Pričamo upravo o njihovom prvom albumu naslovljenom po pesmi sa drugog.

“U osvit zadnjeg dana “ Bjesovi su snimili oktobra 1990. godine u studiju “O”, u Beogradu, a izašao je 1993. za čačansku kuću “Sound Galaxy”.

Odlikuje ga mladalački entuzijazam i šarmantna nevinost i naivnost protagonista. Da je ovaj album izašao kad je i snimljen najverovatnije bi Bjesove još tad bacio u žižu, jer njegova atmosfera savršeno korespondira sa socioekonomskom “labudovom” pred raspad, pesmom, bivše SFRJ.
U martu 2019. SKC Novi Sad na CD-u reizdaje ovaj album. Krajem iste godine “Metropolis Records” iz Beograda na vinilu reizdaje “Sve što vidim i sve što znam”.

Čitavu karijeru Bjesova karakteriše svesnost u odnosu na sebe same, i u odnosu na umetnički, politički i svaki drugi kontekst zadatog im vremena i prostora, a koja se posle početnih lutanja jedno vreme ustalila u okvirima religioznog koncepta, koji se na svom ishodištu maestralno pretvorio u najjednostavniju, ali suštinsku priču o ljubavi i empatiji...