Biopolitika ranjivosti: Olga Matveeva i Julija Maškova

Galerija Doma omladine Beograda od 19. maja postaje prostor u kojem se telo posmatra kao nešto što nikada nije stabilno.

„Biopolitika ranjivosti“ Olge Matveeve i Julije Maškove gradi instalacioni sistem u kojem se organsko i veštačko stalno preklapaju. Telo ovde nije centar identiteta, već tačka kroz koju prolaze procesi adaptacije, gubitka i promene.

U prostoru se pojavljuju forme koje liče na biološke strukture, ali i na nešto što je već prošlo kroz transformaciju. Tkanina, mahovina, reciklirani organski materijali i fragmenti tela ulaze u isti tok, bez jasne granice između prirodnog i proizvedenog. Figure deluju zaustavljeno između stanja - kao da su uhvaćene u trenutku prelaza.

Jedan od ključnih motiva je telo koje gubi funkciju, ali ne i prisustvo. Obraštanje mahovinom postaje slika drugog života, ne kao povratka, već kao promene pravila u kojima život funkcioniše.

Polazeći od biopolitike Mišela Fukoa i kasnijih čitanja kod Agambena, Batler i Esposito, projekat otvara pitanje upravljanja životom kroz samu ranjivost. U tom okviru, ranjivost nije slabost, već uslov kroz koji nastaju nove forme opstanka.

„Vrt nemogućeg“ funkcioniše kao konceptualni okvir cele izložbe - prostor u kojem se život ne stabilizuje, već stalno menja oblik, u odnosu na okolnosti koje ga pritiskaju.

Olga Matveeva kroz fotografiju, instalaciju i analogne procese gradi radove koji prate odnose tela i društvenog okruženja, dok Julija Maškova kroz slikarstvo, bio-skulpturu i performans istražuje prostor kao aktivnu silu koja oblikuje identitet i kretanje. Njihove prakse se ovde spajaju u zajedničko polje gde materijal postaje nosilac promena, a ne forma koja ih zaustavlja.